Vratila se letos u Crvenu zvezdu kao veliko pojačanje za sezonu koja tek što je počela i već u prvom kolu potvrdila je da će biti lider tima. Reprezentativka Srbije Božica Marković predvodila je crveno-bele do pobede u večitom derbiju protiv Partizana (3:1).
Blokerka koja ima 24 godina već je provela i jednu sezonu u inostranstvu i to na Tajvanu, gde je stekla bogato životno i igračko iskustvo, pa bi želela da se jednog dana vrati u Aziju.
Božica bez zadrške kaže da se u Zvezdu vratila da bi uzela titulu!
„Drago mi je da smo sezonu otvorile trijumfom. Svaka pobeda je slatka, ali istina je da pobeda u derbiju nosi poseban užitak. Utakmica je krenula napeto, posle izgubljenog prvog seta uspele smo da stabilizujemo igru što je i donelo rezultat kakvom smo se nadale – pobedom. Zvezdine ambicije su uvek visoke, a posebno ove sezone. Imamo super ekipu i cilj svih je naravno titula“, kaže Markovićeva za SportFem.
Zvezda, međutim, nije jedina koja cilja najvredniji domaćini trofej, a borba za titulu biće, čini se, zanimljivija nego prethodnih sezona.
„Domaće takmičenje se iz godine u godinu pojačava. Mnogo naših igračica koje su nastupale u inostranstvu vratilo se u Srbiju i doprinelo povećanju kvaliteta same lige. Po mom mišljenju ekipe Uba, Lajkovca i Tenta su rivali na koje posebno treba obratiti pažnju i dobro se pripremiti za njih.“
Markovićeva je imala „radno leto“, pošto je na poziv selektora Zorana Terzića nastupala za podmlađenu reprezentaciju u Ligi nacija.
„Da, Liga nacija mi je donela neko sasvim novo iskustvo. Imali smo priliku da igramo protiv najboljih reprezentacija na svetu i svakako naučimo po nešto. Mislim da mi je taj period u Riminiju značio mnogo u psihičkom smislu, kao i to da se odmerimo sa naboljim igračicama sveta.“
Pre godinu dana bila je prilično iznenađujuća vest da je Božica Marković, koja je važila za jednu od najtalentovanijih odbojkašica Zvezde i naše lige, prihvatila ponudu da igra na Tajvanu! Ipak, sve je bilo mnogo lakše za nju onog trenutka kad je shvatila da će sezonu u klubu Top Spid iz Tajpeja provesti i Aleksandra Ćirović.
„Mislim da ću sezonu na Tajvanu pamtiti do kraja života! To iskustvo je za mene stvarno neprocenjivo. Kad su me pitali gde bi volela da odeš, ja sam se šalila i govorila da mi je svejedno. I na kraj sveta ako treba, govorila sam, a to mi se i desilo na kraju. Išla sam sa jednom da najboljih drugarica, Aleksandrom Ćirović, koja mi je bila podrška tamo, kako na terenu tako i u svakodnevnici.“
Na drugi kraj sveta, u sasvim drugačiju kulturu, maltene na drugi vazduh!
„Živele smo u Tajpeju, glavnom gradu. Svaki slobodan trenutak smo iskoristile da obiđemo što više i upoznamo kako grad i ostrvo tako i njihovu kulturu. Pravi opis njihovih navika je taj da – sve što je nama ovde u Srbiji normalno njima je skroz obrnuto! Osoba mora da provede neko vreme u Aziji da bi mogla da razume ceo taj način života. Jedna moja saigračica, kad smo pričale u inostranstvu, rekla mi je super rečenicu: Taman kad se navikneš na novu sredinu, završava se ugovor i moraš da se vratiš kući. I tako je i bilo. Kad smo se navikle na sve u Aziji, vratile smo se u Srbiju“.
Na kraju sezone, Božica i Aleksandra su same sebe počastile uživanjem na moru.
„Pored cele sezone, ja ću ipak najviše pamtiti kraj. Kad se liga završila imale smo slobodno dve nedelje, uzele smo kartu i otišle na jug ostrva, na more. Tamo je tropska klima i na jugu su preko cele godine visoke temperature. Dok su se ljudi u Srbiji smrzavali mi smo se kupale i obilazile ostrvo. To mi je najlepši period tamo.“
Ženska reprezentacija Tajvana nema zapažene rezultate, ni u Aziji, ni na svetskom nivou. Samo jednom u poslednjih 30 godina igrala je na Svetskom prvenstvu, nikad na Olimpijskim igrama, a jedinu medalju osvojila je na Azijskim igrama 2006. godine i to bronzu.
Uprkos tome, odbojka je na Tajvanu veoma popularna.
„Njima je odbojka jedan od popularnijih sportova. Mnogo ljudi prati i dolazi na utakmice. Naš klub je imao i dosta navijača. Dešavalo nam se da se šetamo gradom i da nas zaustavljaju da se slikamo. Zbog epidemiološke situacije u zemlji nije bilo mnogo stranaca, pa im je sama pojava Evropljana bila interesantna.“
Uprkos divnim iskustvima koja su sticala na Tajvanu, Božici i Aleksandri je malo teže pao period oko Nove godine i Božića, jer ih je tad nostalgija najjače udarila.
„Božić sam želela da proslavim po našoj tradiciji, pa smo Aleksandra i ja pronašle pravoslavnu crkvu u Tajpeju. Za Badnje veče smo pripremile večeru, kako tradicija nalaže. Tokom velikih praznika nam je najviše nedostajala Srbija. Bile smo daleko od kuće, ali nismo dozvolile da ne proslavimo kako dolikuje. Ljudi sa Tajvana su čuli za Srbiju, najviše zbog sporta, posebno zbog Novaka Đokovića.“
Osim što ove sezone cilja najviše domete sa Zvezdom, Božica se nada da će u skorijoj budućnosti dobiti priliku da igra u najjačim evropskim ligama i evrokupovima.
Ipak, jednog dana planira povratak u Aziju, koja joj je na kraju prirasla srcu.
„Svakako da bih u jednom trenutku karijere želela da se vratim u Aziju. Izdvojila bih možda Japan kao destinaciju. Ipak, u narednih par godina volela bih da igram u Evropi i zaigram u najjačim ligama Evrope“, kaže Božica Marković za SportFem.
