Pratite nas

Sportovi u vodi

Vaterpolistkinja na porođaju zbog raka ostala nepokretna: Sanjala sam da prohodam

nastasja nedimović vaterpolo
(foto:Dušan Marčeta)

Bivšoj vaterpolistkinji reprezentacije Srbije Nastasji Nedimović porođaj je promenio život! Samo dan nakon što je dva meseca ranije carskim rezom rodila sina Vuka, saznala je da ima rak koštane srži (multipli mijelom).

Nekada igračica vaterpolo klubova Bečej i Taš, preko noći, ostala je nepokretna, borila se za život, dok je svoju bitku u drugoj bolnici, daleko od mame vodio i njen sin Vuk.

Suprug i brat su mi dan nakon porođaja saopštili da imam rak. Bili su sami, bez prisustva lekara dok sam nepokretna ležala u šok sobi na kiseoniku. Bila sam šokirana i nesvesna. Suze su potekle same niz lice”, priseća se Nastasija.

Ali, u tom momentu nije je napuštao njen sportski duh i volja za borbom:

“Brzo sam se trgla i pitala na koji način mogu pobediti rak. “

Kod osoba koje boluju od multipli mijeloma odbrambena reakcija organizma je da pojačano luči određeni M protein koji nagriza kosti i pravi takozvane lezije, tj. rupe u kostima. Nastasjina trudnoća uticala je na to da bolest brzo napreduje, a da joj kosti naglo stradaju.

S obzirom na to da su mi kosti bile veoma krhke, u toku porođaja koji se nije odvio prirodnim putem već carskim rezom, došlo je do preloma rebara i grudne kosti. Sin Vuk je odmah po rođenju odvojen je od mene, nisam ga videla ni na trenutak, odvežen je u dečiju bolnicu. Tamo je proveo 20 dana potpuno sam, uz posetu mog supruga Nemanje koji je mogao da ga vidi samo preko stakla. Prvi put sam sina videla preko kamere mobilnog telefona, a uživo nakon nekoliko meseci.”

Period koji je usledio posle Vukovom rođenja bio je težak za celu porodicu Nedimović. Dvogodišnja Nia mesecima nije videla mamu, tata Nemanja se brinuo o njoj i tek rođenoj bebi, a bezrezervnu podršku pružao je i svojoj supruzi koja je i dalje bila u bolnici. Zbog svog borbenog duha, ali i ljubavi koju joj je porodica pružala bila je odlučno rešena da ponovo prohoda i potrči, iako lekari nisu bili optimisti. Počela je da vežba još u bolničkoj sobi, kada je u ruci mogla da drži jedva flašicu vode.

“Treniram od svoje 4 godine i trening mi predstavlja kulturu života. Deo je mene i ne znam kako je ne baviti se bilo kakvom aktivnošću. Sanjala sam sport, vaterpolo. Sanjala sam da ponovo hodam. A moja deca i porodica su mi davala najveću snagu da te snove i ostvarim. S obzirom na to da sam bila nepokretna u trupu, a da sam ekstremitete mogla pokretati, smatrala sam da je neophodno da što pre počnem da vežbam ne bi li ubrzala proces vertikalizacije”

To što je preko noći izgubila kontrolu nad svojim telom za ovu izuzetnu ženu bilo je veoma teško, ali ne toliko teško da bi odustala.

“Strašno je ostati nepokretan svakome, ali dodatno otežava činjenica da si trudna i mlada, ceo život veoma aktivna i sportista. To je nešto za čega ti zaista treba jaka glava”

Dok se Nastasja borila kod kuće je nestrpljivo čekala malena Nia, kojoj je mama neizmerno nedostajala, kao što je i ona nedostajala njoj.

“Razdvojenost od ćerke mi je strašno teško pala, ali u isto vreme sam znala da ukoliko se ne posvetim svom oporavku i ne dam sve od sebe, ona će ostati bez majke. To je nešto što me je konstantno guralo napred. Bez mog supruga i njegove bezuslovne podrške i vere u mene ova borba bila bi mnogo teža. Bio je razapet između vođenja privatnog posla, dvoje male dece i nege o meni. Sve je podneo stoički, i bio je uveren da će sve jednog dana to biti iza nas. I kao i uvek, bio je u pravu. “

Brat me je prvi put ošišao u bolnici svojom mašinicom. Nije mu bilo lako. Kada me je prvi put ćerka videla bez kose mazeći me po glavi rekla mi je da imam jako lepu frizuru

Ženama koje se leče od raka opadanje kose teško pada. Nastasja je i to stoički podnela.

“Opadanje kose mi nije teško palo, to mi je, u svemu bio najmanji problem. Više sam strahovala od rekacije svoje ćerke i porodice jer sam znala da će njima biti žao. Brat me je prvi put ošišao u bolnici svojom mašinicom. Nije mu bilo lako, ali uspeli smo zajedno prevazići i taj korak. Kada me je prvi put ćerka videla bez kose jako se obradovala i mazeći me po glavi rekla mi je da imam jako lepu frizuru. “

Usled svega što je doživela njeno telo je bilo pod velikim pritiskom. I danas, iako Nastasja izgleda jače i zdravije od većine ljudi, i dalje se nije potpuno oporavila.

“Trpela sam strašne bolove tokom celog tog perioda, a i nakon toga. I danas imam bolove u leđima. Ali upornim radom i trudom, verujem da će i to proći jednog dana. “

O borbi kroz šta je prošla, ali i kroz koju i dalje prolazi ova hrabra žena otvoreno govori na svom Instagram profilu.

“Svojim instagram profilom @cancer.influencer želim da ohrabrim ljude, podstaknem ih da promene životni stil i pokažem im da je sve moguće. Prvi tekstovi koje sam napisala i meni su pomogle da misli predložim i stavim ih crno na belo. Svakako smatram da pisanje ili razgovor sa osobom od poverenja jeste dobar vid terapije. “

Bivša vaterpolistkinja danas redovno trenira, održava svoje telo u dobroj formi i vodi računa o ishrani.

“Pretežno jedem biljnu hranu, sirovu i kuvanu ili pečenu. Povrće, voće, semenke i koštunjavo voće. Pijem biljne čajeve, sveže ceđene sokove od voća i povrća, kao i šejkove. Uz sve to konzumiram žitarice od celog zrna, ribu, jaja i mladi sir od surutke. Ne jedem šećer, belo brašno, industrijske proizvode sa aditivima, i izbegavam gluten.”

(foto:instagram/cancer.influencer)

Nastasja je vaterpolom prestala da se bavi sa 20 godina, kada je započela karijeru vaterpolo sudije. Aktivno se bavila sportom do prve trudnoće, a zatim kratko fitnesom do druge trudnoće. I dalje radi na svom oporavku, od kog nema nameru da odustane jer ljudi poput nje nikada ne odustaju.  

1 Komentar

1 Komentar

  1. Pingback: Ostala nepokretna rađajući: ‘Rekli su da imam rak, sina sam upoznala preko kamere’ | Tuzlanski.ba

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Sportovi u vodi