Fitness & Zdravlje
Poznati fizioterapeut otkriva koje su najčešće povrede kod sportista i koji je najbolji put do oporavka
Poznati i ugledni fizioterapeut Milomir Trišović, koji je podigao na noge brojne reprezentativce i reprezentativke posle ozbiljnih povreda, otkriva za Sport fem koje su najčešće povrede kod sportistkinja i kako se leče. Vlasnik ordinacije “In locco”, koja se od nedavno nalazi na još jednoj lokaciji, u Dalmatinskoj ulici u Beogradu, detaljno je objasnio sa čime mogu da se susretnu profesionalne sportistkinje, sportisti, ali i amateri.
– Najčešće sportske povrede su istegnuće prepona, povrede meniskusa i istegnuće mišića. Žene se najčešće suočavaju sa istegnućem mišića. Kod nekih žena izuzetan problem stvara pretreniranost. Mišići tada idu u spazam, grč koji se najšeće javlja noću.
Da li postoji neka preventiva?
– Veoma je važno voditi računa o ishrani, o unosu dovoljne količine magnezijuma. U tome je ključ! Magnezijum se može uneti i oralno i interdermalno, kroz kožu. Čak je interdermalna apsorpcija bolja za nekih 70-80 procenata.
Kako najčešće nastaju ove povrede?
– Ova povreda može nastati spontanim padom, izvrtanjem, konstantnim ponavljanjem istih pokreta. Na primer, kod žena i muškaraca koji igraju fudbal najčešće dolazi do istegnuća mišića zato što oni trideset puta ponavljaju šut sa 11 metara. I 31. put kada šutnu loptu, može doći do povrede. To se najčešće dešava na pripremama ili posle priprema.
Mislite li da je veoma važno da se u proces priprema uključi i stručno medicinsko osoblje?
– Izuzetno je važno da na pripreme krene i stručan medicinski tim koji će brinuti o sportistima. Još važnije je da ti stručnjaci budu usklađeni sa trenerskim timom. Po tome se razlikuju uspešni timovi, koji svoje povrede smanjuju na minimum, u odnosu na neke amaterske klubove koji nemaju mogućnost da okupe kvalitetan tim. Vrhunski sportisti se ređe povređuju zato što imaju grupu stručnih ljudi oko sebe, koji brinu o tome kada oni idu da spavaju, šta će da jedu, koliko će i kako da treniraju. Zna se do koje granice svaki sportista može da ide. Veoma je bitno da treneri slušaju fizijatre, fizioterapeute i da su u stalnom dosluhu sa njima. Dobar trener nikada neće reći: “Ja imam svoj sistem rada, i to je tako, ne zanima me, oporavi ga”. To ne može tako.
Gde se sportistkinje najčešće povređuju?
– Najčešće se ljudi povređuju na veštačkoj travi i betonu. Na prirodnoj travi povrede su smanjene na minimum.
Koliko traje oporavak od ovakvih povreda?
– Oporavak i rehabilitacija traje od mesec dana do tri meseca. Treneri očekuju da ti načiniš čudo za jedan ili dva vikenda jer njemu treba igrač za utakmicu. To je u tim situacijama nemoguće, jer je i sam trening doveo do povrede. Ne želimo da sportisti i sportstkinje igraju pod injekcijama. Okej ako je finale Lige šampiona, pa neka igra pod injekcijama, ali u svim drugim situacijama telu treba dati prostora da se oporavi.
Koliko je u procesu oporavka bitno psihološko stanje sportistkinje?
– Psiha je veoma bitna, ali psiha često nije usklađena sa telom. Ili idu glavom kroz zid. Ne zanima ih ništa, igraće i sa povredom, ili su totalno nezainteresovani: “kako mi bude – biće”. Najbolje je kada uspemo da uskladimo psihu i telo, kada sportista ili sportistkinja shvate suštinu povrede. Da daju sebi od pet do 10 tretmana. Da dođu na rehabilitaciju ili na masažu, fizikalnu terapiju…Toliko danas ima rehabilitacionih procesa da oporavak može doći u najkraćem roku.
Koja terapija je najbolja kod ovakvih povreda?
– Kod nas je šok vej terapija broj jedan. Imamo i elektro terapiju, magnetnu, ultrazvuk u kombinaciji sa masažom i presoterapijom. Tecar terapija je isto fantastična za sportske povrede.
Koliko često mora da se dolazi na terapije?
– Osoba koja ima ovakvu povredu mora da dolazi svaki dan i da ostane na terapiji od sat do dva. Izuzetno je efikasna.
Kako izgleda proces lečenja kod vas?
– Kada nam neko dođe sa povredom prvo odradimo pregled kako bi ustanovili stepen povrede. I tek nakon osnovnog pregleda pristupamo lečenju. Terapija je individualna za svakog čoveka. Individualni pristup je ključ i osnovni postulat našeg rehabilitacionog procesa u “In loccu”.
Da li im Vi pružate psihološku podršku?
– Uvek! Jako je bitno objasniti im stepen povrede, objasniti im da ona neće proći sama od sebe kao što mnogi pričaju. Organizam svaku povredu zapamti, pa čak i ako te ne boli na dve, tri utakmice, doći će ona četvrta na kojoj će da strada još veća grupa mišića i pogoršaćeš svoje stanje. To je veoma važno objasniti sportistikinjama i sportistima i biti im psihološka podrška tokom lečenja povrede.
Vi ste lečili i brojne poznate sportiste. Da li možete da nam otkrijete kome ste sve pomogli?
– Neću da otkrivam imena. Meni nije cilj da se promovišem preko imena mojih poznatih pacijenata. Dolazili su nam fudbaleri, rukometaši, odbojkašice, reprezentativci iz svih sportova. Ali moj cilj je da se ljudi edukuju kroz ovo što govorim, a ne da dođu kod mene zato što imam fotografiju sa nekim ko ima zavidnu sportsku karijeru.
