Bivša karatistkinja Sara Grbić zbog ljubavi sa proslavljenim odbojkašem Vanjom Grbićem odrekla se karijere! Ona je u 21. godini napustila karate, iako je u to vreme osvojila šampionsku titulu, Kup šampiona, bila je treća na Mediteranu i u Evropi, a proglašena je i za najbolju sportistkinju Zrenjanina i najbolju karatistkinju u Jugoslavije. Bez obzira na to što bi imala još uspešniju karijeru, Sara ne žali što se duže nije zadržala na stručanjači.
Bili ste uspešna karatistkinja i povukli ste se preko noći. Pisalo se da ste to uradili zbog ljubavi sa proslavljenim odbojkašem Vanjom Grbićem. Šta je zaista istina?
„Neke stvari u životu dođu spontano i idu nekim tokom bez kočnice ili preispitivanja . Tako je i naše upoznavanje u mojim dvadesetim bilo spontano i bez kočnice. Ne sanjajući takav obrt u svom životu mogu vam reći da je sve ipak bilo sudbonosno. Nisam bila neko ko zamišlja da se udaje i zna unapred imena dece tako da se meni desila ljubav i ona nas je vodila, pa mi je postala prioritet. Kada je meni sport u nekom momentu postao mesto broj dva, znala sam da je sa Vanjom to – to. Deca su došla posle četiri godine našeg zajedničkog života i čim smo poželeli da proširimo porodicu jedini dogovor je bio da sačekamo da prođe moje takmičenje, posle čega se desila prva bebica.“
Da li ste ikada zažalili što ste napustili karate?
„Vraćala sam se karateu posle Ine i Une. Jedino što mogu da kažem da stvarno ne žalim, u smislu patnje, jeste što se moja karijera zaustavila. Mislim da je moja misija bila da budem mama, pa tek onda sportista. Sportista na bilo koji način, samo da sam u krugu sporta. Ni za čim ne žalim.„
Da li je danas lakše vratiti se poslu posle porođaja, nego što je to bilo u vreme kada ste vi prvi put postali majka?
„Sada je mnogo lakše vratiti se sportu posle porođaja. Pre svega jer se ranije manje znalo kako i koliko sme da se trenira. Svest o tome mnogo se promenila. Više ne važe pravila koja su tada bila opšte prihvaćena: „Jedi za dvoje, čuvaj se, ne kreći se, ne treniraj“. Danas se zna da koliko je mama „snažna“ i u formi, toliko je spremnija da odgovori na sve što je čeka u toku trudnoće, ali i u prvim danima sa bebom. Sada možete da se konsultujete sa doktorom, nutricionistom, pa i trenerom i pravilno se vratite treninzima, a samim tim i liniji koju ste imali pre porođaja. Sve to poboljšava kvalitet života.„
Imate četvoro dece, a telo vam je u savršenoj formi. Kako uspevate da izgledate tako dobro?
„Kada me neko pita kako uspevam da izgledam kao da se nisam porađala uvek se našalim da imam četiri besplatna trenera 24 sata. Oni su svi bili toliko aktivni, a ja srećna jer volim da sam sa njima po ceo dan napolju. I pored tog treninga koji oni diktiraju, trudim se da uvek imam sat ili sat i po vremena za neki moj trening. On nije uvek u isto vreme, jer ne volim ništa monotono i nemam standardan ritam. Nego kad god mi se ukaže slobodno vreme ja sam u teretani, šetam napolju, vozim biciklo, igram odbojku. Šta god mogu u datom momenta da organizujem, ja organizujem. Treninzi su moj izduvni ventil i nikada ne tražim izgovore. Starija deca su navikla da za sebe odvajam to vreme, dok se mlađi bune ako i oni ne učestvuju u treninzima. Moj savet za sve ljude, pogotovu žene i majke jeste da uvek nađu nešto što vole i odvoje za to vreme. Tako će biti dobre sebi, a i drugima. To menja raspoloženje, ojačava vas i karakterno. Na kraju, mama ste koja je spremna da odgovori svakom danu na lep način, živi zdravo i pozitivno…„
I danas ste veoma aktivni u svetu sporta. Pomažete suprugu oko njegovog kampa odbojke. Šta je konkretno Vaš posao?
„Naša kompletna familija je u sportskom fazonu. Kamp radimo kao porodica i trudimo se da se svi učesnici osećaju kao deo jedne prave i zdrave porodice. Na osnovu naših iskustava, i dobrih i loših, na osnovu rada sa decom i trenerima, ali uz konstantno usavršavanje i ažuriranje, presrećni smo što možemo deci koja su u sportu ili dođu kod nas po prvi put na kamp, a nisu ništa trenirala, da pomognemo da se na terenu, u sportu osećaju uzvišeno, zdravo, ispunjeno i bezbedno. Deca su redovni učesnici svih smena, a Vanji pomažem u organizaciji kao i bilo čemu drugom što zatreba.„
Po čemu se Vaš kamp razlikuje od drugih, osim što ga vodi legendarni Vanja Grbić?
„Deca koja dođu kod nas promene pogled na sport i život. Ima mnogo mališana koji su prepuni strahova i stresa. Razlika koju dobiju kod nas je upravo prevencija zdravlja i usmerenje ka cilju, socijalizacija i savladavanje straha. Ono za šta treneri u klubovima zaista nemaju vremena“
