Kad sam pre 13 godina preuzela vođenje sektora ženske košarke kao potpredsednika našeg nacionalnog Saveza, nisam ni sanjala da ćemo danas govoriti o dve titule prvaka Evrope, odličnim nastupima na Svetskim prvenstvima i trećem uzstopnom učešću na Olimpijskim igrama, kaže Ana Joković u intervjuu za Sportfem.
Ona kaže da bronza sa Igara u Rio de Žaneiru 2016. godine i dalje zauzima posebno mesto u njenom srcu, iako su naše devojke pod komandom selektorke Marine Maljković 2015. i 2021. osvojile Evropu.
Ovo je olimpijska godina, a naša ženska seniorska reprezentacija učestvovaće treći put zaredom na Igrama. Kakav je plan priprema, kakva su vaša očekivanja i s obzirom na to da imamo podmlađenu ekipu koja je samim plasmanom napravila podvog – šta će biti postavljeno kao cilj?
„Na našu veliku sreću u ovoj olimpiskoj godini naša ženska reprezentacija je napravila podvig i po treći put uzastopno se plasirala na OI. Ukupno, biće to šesto učešće na Igrama u istoriji naše ženske košarke, ako računamo i Jugoslaviju. Što se plana i programa tiče on će vrlo brzo biti i završen, a pripreme će trajati oko dva meseca, tokom kojih će naša reprezentacija odigrati desetak prijateljskih utakmica pre odlaska na Olimpijske igre.“
Kad ste pre 13 godina postali potpredsednica KSS za žensku košarku, jeste li sanjali da ćemo danas pričati o četiri medalje sa EP, dve titule, dve olimpijske medalje, uz dva vrlo uspešna nastupa na svetskim prvenstvima?
„Pa slušajte, sigurno nisam sanjala o svim ostvarenim rezultatima i osvojenim medaljama, ali jesam da ćemo osvojiti neku od njih i otići na OI. A evo sada smo došli u situcaju da pričamo o osvojene četiri medalje i trećim Igrama, što su najbolji rezultati ženske košarke od kada ona postoji kod nas! Mi u poslednjih 12 godina ni jedno Evropsko prvenstvo ili Olimpijske igre nismo propustili, a što se tice šampionata sveta samo nas 2018. nije bilo.“
Koja medalja ili koji konkretno rezultat u ovih 13 godina vam je posebno drag i značajan i zbog čega?
„Možda će čudno zvučati, ali Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. godine kad smo osvojili bronzu. Bilo je to naše prvo učešće na OI pod imenom i zastavom Srbije i moje prve Igre kao sportskog funkcionera. Nisam, nažalost, imala tu sreću da kao igrač učestvujem na OI. Zato mi je turnir iz 2016. ubedljivo i dalje najdraže takmičenje i najdraža medalja.“
Često se spekuliše o strancima u našim sportskim reprezentacijama, posebno u muškim seniorskim timovima postoji izvesni otpor ka tome, a vi imate dva izuzetna primera – Danijel Pejdž i Ivon Anderson?
„Moje mišljenje i dalje se nije promenilo, a to je da sam protiv strankinja u reprezentaciji. Ali, to je isključivo privatno šta ja mislim, a što se tiče poslovne strane pokazalo se kao pun pogodak dovođenje strankinja. Prvo sa Pejdž, a sada sa Anderson, koja je i jedna od lidera našeg tima trenutno. Takođe, moram napomenuti za obe da se radi o izvanrednim devojkama i osobama i tu je Marina Maljković apsolutno pogodila sve.“
Učinak funkcionera u nacionalnim sportskim savezima navijači obično mere isključivo kroz rad seniorskih selekcija. Možete li da objasnite koliko zapravo posla imate u vezi s mlađim kategorijama, kakvo je stanje u tim uzrastima, imamo li svetlu budućnost?
„Ja sam od prvoga dana, 2011. godine, kada se napokon u Savezu napravio kutak, odnosno sektor za žensku košarku radila sa puno ljubavi i entuzijazma. Bilo je tu i mnogo stvari što nije u skladu sa mojom funkcijom ali smatram da se samo na takav način i moglo raditi, da bi se naša ženska košarka vratila tamo gde je danas i gde treba da bude… Tu mislim na sve selekcije, od najmlađih devojčica do seniorske reprezentacije. Što se mlađih reprezentativnih selekcija tiče glavni cilj je bio pravljenja igračica za seniorsku reprezentaciju što i možete videti sada, jer 70 posto današnjih igračica je i poteklo iz naše baze. Smatram da imamo svetlu budućnost pod uslovom da se klupska ženska košarka pod hitno podigne na zadovoljavajući nivo, kako bi pratila reprezentativne selekcije.“
