Justina Pupin Košćal o genima nasleđenim od pradede Mihajla Pupina, o promociji sporta u Dubaiju, važnosti redovnog vežbanja…

Banaćani bi rekli da Amerikanci danas ne bi ni igrali bejzbol, da čuveni naučnik Mihajlo Pupin nije, kada je krenuo ka SAD, poneo palicu i loptu za šore, pa se ova igra „primila“ na američkom tlu.

Ako je suditi po ovome, onda je jasno da je njegova praunuka Justina Pupin Košćal, ljubav prema sportu nasledila od slavnog pretka. Kao personalni trener godinama je radila u Dubajiu, između ostalog i na promociji ženskog sporta. Zatim se vratila u Beograd, postala poslanik u skupštini, ali se i dalje bavi sportom.

Za SportFem govorila je o promociji dama u sportu u Dubajiu, da li kolege političari traže savete kako da liniju dovedu do savršenstva, vežbama bez kojih ne može da prođe nijedan trening i kako učiniti da naše sportistkinje posle odlaska u penziju nastave da rade u Srbiji. 

Živeli ste i radili u Dubaiju kao trener, kako se tamo radi na promociji ženskog sporta?

“Nakon što sam diplomirala na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu i stekla zvanje Profesor fizičkog vaspitanja, živela sam i radila u Dubaiju kao personalni trener, sedam godina. Klub u kojem sam radila(Dubai Ladies Club) je u vlasništvu šeike Manal, ćerke glavnog šeika, vladara Dubaija, Muhameda Al Maktuma. Klub je isključivo za žene i poseduje sve što jedan moderan wellness centar treba da ima: teretanu, saunu, bazene, spa centar, salon lepote, teniske terene, terene za skvoš, plažu, restoran zdrave hrane… Svake godine pod patronažom žene šeika Muhameda, šeike Hind Al Maktum, Sportski savez Dubaija organizuje turnir (Sheikha Hind Tournament ) za žene koje su zaposlene u Vladi Dubaija. Cilj turnira je promocija ženskog sporta, kao i motivacija i podsticanje žena da budu fizički aktivne. Na turniru su zastupljeni kako individualni tako i grupni sportovi: rukomet, košarka, odbojka, stoni tenis, plivanje, biciklizam, kuglanje, trčanje… Turnir je izuzetno medijski propraćen, a nagrade za prva tri mesta, su pored medalja, novčane. Na turniru se mogu takmičiti žene svih nacionalnosti, uslov je da rade u sektoru koji pripada Vladi. S obzirom na to da je klub u kojem sam radila, pored toga sto je u privatnom vlasništvu, takođe i Vladin sektor, 2016 godine, sam i ja učestvovala na šeika Hind turniru, takmičeći se u plivanju slobodnim stilom (tzv. kraul). Osvojila sam treće mesto i bronzanu medalju. Ovaj turnir je samo jedan od načina promocije ženskog sporta u Dubaiju”.  

Vratili ste se u Srbiju, postali poslanik i nasa veza sa dijasporom. Mnoge naše sportiskinje ostaju posle karijera u inostranstvu, ima li prostora da ih ubedimo da se, kada odu u sportsku penziju, vrate u Srbiju?

“Neophodno je stvoriti uslove za povratak pripadnika dijaspore u Srbiju, kao i uslove za njihovo uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život naše zemlje, a u slučaju naših sportista koji su završili svoje inostrane karijere, uključivanje u sportski život Srbije. Pohvalila bih ovom prilikom inicijativu Marine Maljković, selektora ženske košarkaške reprezentacije, koje je otvorila besplatne škole košarke za devojčice osnovnoškolskog uzrasta. Mislim da je veoma značajno da škole sporta budu besplatne, kako bi se svoj deci dala mogućnost da treniraju, bez obzira na finansijsku mogućnost. Možda bi jedan od načina na koji bismo mogli doprineti povratku naših sportista u zemlju nakon završene karijere, upravo finansiranje besplatnih školi sporta od strane države, kao i uključivanje bivših sportista u njihov rad”.

Omiljena legenda u Vojvodini je da je vaš pradeda stric Mihajlo Pupin odneo šore preko Atlantika u Ameriku, sto je preteča bejzbola. Da li ste odlukom na postanete profesor fizičkog vaspitanja i personalni trener povukli gene na velikog naučnika?

“Mihajlo Pupin je bio ličnost brojnih talenata i čega god da se latio dovodilo ga je do vrhunskih rezultata. Kada je 1874.  godine došao u Ameriku, kao dečak bez velikog formalnog znanja, sa samo pet centi u džepu, ne znajući engleski jezik, sa sobom je poneo veliku duhovnost, hrabrost i samodisciplinu. Po dolasku u Ameriku, postavio je sebi cilj da ne prođe ni dan, a da ne bude fizički aktivan, kako bi očuvao zdravlje, svestan da mu predstoje duge trke i teške borbe u tom stranom svetu i da ambicije koje je sebi postavio, može da ostvari jedino čeličnim mentalnim i fizičkim zdravljem. Tako je pored svakodnevnog učenja za prijemni ispit na Kolumbija Univerzitetu, nalazio vremena da se bavi fizičkom aktivnošću. Nikad sa sigurnošću ne možemo tvrditi od kog pretka smo dobili određeni talenat, ali sigurno znam da je ljubav prema sportu, kao i talenat, generacijski zastupljena u mojoj porodici, kako sa majčine, tako i sa očeve strane. Kroz odrastanje sam zahvaljujući svojim roditeljima, koji su mi preneli ljubav prema sportu, i te kako bila svesna značaja fizičke aktivnosti, aktivno se baveći rukometom.” 

Trenutno ste poslanik u Skupstini i pored obaveza trenirate svaki dan. Traže li vam koleginice savet da liniju dovedu do savrsenstva?

“Koleginice, ali i kolege traže savete vezane za ishranu i trening. Uglavnom žele da znaju iz čega se moja ishrana sastoji, koliko puta nedeljno treniram, koju vrstu treninga. Šale se na moj račun s obzirom na to da uglavnom donosim svoju hranu, a veoma retko jedem u skupštinskom restoranu i kažu da sam verovatno jedini poslanik u istoriji Parlamenta koji donosi hranu od kuće. Šalu na stranu, fizička aktivnost je veoma bitna za svakog od nas, a pogotovo za nekoga ko poput poslanika većinu radnog vremena provede u sedećem položaju. Jedan od glavnih razloga povećanog rizika za skoro sve bolesti, počevši od gripa, preko srčanih, degenerativnih, malignih oboljenja, dijabetesa, povišenog pritiska je sedeći način života i nedovoljna fizička aktivnost. Fizička aktivnost je najbolji način za prevenciju i lečenje srčanih oboljenja, dijabetesa, gojaznosti, stresa, depresije, povišenog holesterola. Fizička aktivnost, pored izbalansirane ishrane, kvaliternog sna i načina razmišljanja, doprinosi jačanju imuniteta. Korona nam je na najbolji mogući način pokazala važnost jakog imunog sistema. I pored obaveza koje imam na poslu, kao i na master studijama koje sam upisala prošle godine pri Beogradskom rektoratu, smer Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost, stižem da svakodnevno vežbam. Veliki problem je taj što su nam deca sve neaktivnija i gojaznija i što imaju u velikom procentu telesne deformitete, a to će u budućnosti predstavljati ogroman problem (bolesti, smanjena radna sposobnost, veliki troškovi za zdravstvo države…). Jako je važno kod dece na vreme početi sa inplementiranjem zdravih navika, koje podrazumevaju fizičku aktivnost i zdrav način ishrane. U tom smislu, roditelji ne smeju da budu nezainteresovani, pasivni i lenji, već moraju konstantno podsticati svoju decu na vežbanje, kako svojim ličnim primerom, tako i organizovanjem aktivnosti u kojima će zajedno sa svojom decom biti fizički aktivni. Motorika dece se najviše razvija u mlađem uzrastu (do 12godine) i tada je neophodno svakodnevno vežbanje”. 

Navedite nam nekoliko vežbi bez kojih ne može da proše nijedan trening sportista…

“Uspeh u bilo kom segmentu života nemoguće je ostvariti bez postavljanja konkretnih, izazovnih i realnih ciljeva. Isti je slučaj i sa uspehom u treningu. Za svaki trening potrebno je definisati cilj. Svaka vežba predstavlja sredstvo da se stigne do tog cilja koji smo postavili za određeni trening. S tim u vezi, ne postoje vežbe koje moraju da budu zastupljene na svakom treningu. Izbor vežbi zavisi od dugoročnih, kratkoročnih, kao i konkretnih ciljeva koje smo postavili za dati trening, sporta kojim se neko bavi, kao i od godina, zdravstvenog stanja, sposobnosti osobe koju treniramo. Svakako da jedan trening kako profesionalnog sportiste, tako i rekreativca, ne sme da prođe i počne bez zagrevanja, koje priprema organizam za predstoježa trenažna opterećenja. Zagrevanjem se podiže radna temperatura tela. Neke od osnovnih vežbi sa sopstvenom težinom, koje angažuju veći broj mišićnih grupa su: čučanj, iskorak, sklek, zgib, izdržaj”.