Dame, bavite se sportom, makar sat vremena dnevno odvojite za fizičku aktivnost, ali sačuvajte svoju ženstvenost, poručuje sportski psiholog Ana Privrat u razgovoru za SportFem.
Ona objašnjava kad i kako je najbolje da decu uputite na sport, koji je prelomni period kad se deca odlučuju ostaju li u sportu ili će se posvetiti nečemu drugom u životu, ali iznosi i svoje utiske da li se devojčice i dalje susreću sa predrasudama kod nas.
Kako je najbolje nagovoriti ili privoleti devojčice da počnu da se bave sportom? Da li sačekati da same iskažu interesovanje ili postoji neki suptilni način kako im to nametnuti?
- Najbolji način kako privoleti devojčice, a i dečake, da se bave sportom je kroz primer. Predstaviti im sport, vrste sportova i sportiski život na najlepši način i dopustiti njima da sami iskažu želju za bavljenjem istim. Uloga roditelja i bliskog okruženja je da budu dobar primer, porška i neko ko će ih usmeriti na pravi način da ostvare svoje ciljeve i snove.
Da li je konkretno za devojčice važno da li im je trener muško ili žensko ili je samo bitna stručnost i pedagogija?
- Nije važno da li je trener muškarac ili žena. Važno je da je trener neko ko ume na zdrav način da postavi autoritet, izgradi pozitivnu atmosferu, ulije samopouzdanje i veru u mladog sportistu i naravno da je stručan ili stručna u svom sportu i prenošenju znanja istog.
Koje su najčešće predrasude i prepreke s kojima se susreću devojčice u sportu?
- U današnje vreme ne postoji velikih predrasuda kada je u pitanju ženski sport. Smatram da je to društveno prihvaćeno. Ali ako bih morala da izdvojim neku predrasudu to bi bio strah od razvitka muških atributa kako fizičkih tako i psiholoških. Kao primer široka ramena, izraženi mišići, borbenost, agresivnost, grubost, itd..
Koji uzrast se smatra prelomnim kod devojčica kad odlučuju da li ostaju u sportu ili ga napuštaju?
- Prelomni uzrast kada se i u ženskom i u muškom sportu najčešće odlučuje da li će se neko baviti profesionalno sportom je period između 16. i 18. godine, tačnije period prelaska u seniorske kategorije. Jedan od razloga tome je odluka između fakultetskog obrazovanja i porfesionalnog bavljenja sportom, jer oba zahtevaju veliku posvećenost i odricanje. A sa druge strane je naravno i kvalitet performasi samog sportiste ili sportistinje.
Koliko je za žene, bilo koje starosne dobi, važno da se bave sportom, bilo da je to profesionalno, rekreativno, na nivou treninga ili samo održavanja kondicije?
- Naučno je dokazano da profesionalni sport nije zdrav. Sport, pogotovo „vrhunski“, ne samo da ne doprinosi telesnom i mentalnom zdravlju, već predstavlja sistematski obračun sa zdravljem. Zato je zdravlju vrhunskih sportista potrebna vrhunska podrška. Ljudskom organizmu je potrebno sat vremena fizičke aktivnosti dnevno, a današnjica većini donosi dosta vremena provedenog u stolici i automobilu, te bih savetovala svima, a pogotovo damama, da sat vremena svog dana posvete sportu ili nekoj drugoj fizičkoj aktivnosti.
Da li ste kao sportski psiholog imali komplikovanije razgovore kod devojaka ili muškaraca i može li uopšte da se pravi takvo poredenje?
- Ne bih mogla da napravim takvo poređenje iz razloga jer ja svakoj osobi pristupam indivnidualno. Svako je individua za sebe i svako sa sobom nosi svoju priču i svoj karakter. Ne bih mogla ni reći da sam imala komplikovanih razgovora jer sam neko ko voli svoj posao i meni svaka priča predstavlja zadovoljstvo.
Koja bi bila vaša poruka za sve dame, a u vezi sa bavljenjem sportom?
- Moja poruka za sve dame u sportu je: uživajte u sportu, budite zdrave i sledite svoje snove, ali u svemu održite svoju ženstvenost, jer to je ono što nas krasi.
