Pozovite Galeta ako hoćete da stvorite olimpijske šampione! Dragan Jović doneo je tekvondo među Srbe i to ne samo početkom devedesetih kad je otvorio jedan od prvih klubova u tadašnjoj Jugoslaviji, već 2012. kad je „stvorio“ olimpijsku šampionku Milicu Mandić.
Uspeh je ponovio i 2016. u Rio de Žaneiru kad je njegova učenica Tijana Bogdanović stigla do srebra.
A onda je posle pet godina priprema za Tokio usledila „eksplozija“ i dve medalje – Tijani bronza, a Milici danas zlato!
Odavno je Gale izgradio ime, obezbedio nacionalnu penziju, slavu i priznanja, ali definitivno je od danas ušao među besmrtne sportske stručnjake ove zemlje. A ta, srpska trenerska „kuća slavnih“, raznih sportova i disciplina, prebogata je pravim genijalcima, inovatorima, mađioničarima, stručnjacima sa velikim „s“, motivatorima, legendama… Ako je do sad sve neko i pokušavao da mu pronađe zamerku, od danas su i najžešći kritičari spremni da Draganu Joviću prostru crveni tepih pred noge i širom otvore vrata te, pomenute, trenerske „kuće slavnih“.
Znate li, pak, da je Gale u Tokiju ovih dana imao puno pravo da se kao svojoj raduje još jednoj medalji?!
Hedaja Malak osvojila je prvo odličje za Egipat na tekućim Olimpijskim igrama i to upravo u tekvondu i to bronzu, baš kao i 2016. u Riju.
Ali kakve to veze ima sa Srbijo, Tekvodno klubom Galeb i Draganom Jovićem?!
Budući da tokom prethodnog olimpijskog ciklusa nije uspela da u Egiptu pronađe dovoljno kvalitetnih rivalki u svojoj kategoriji, niti je imala dovoljno jaka takmičenja, Malak je ponuđeno da dođe u Srbiju, da radi sa jednim od najboljih tekvodno stručnjaka na svetu i da se sprema za Igre.
Pristala je i punih 18 meseci trenirala je sa Jovićem, sa Milicom Mandić, Tijanom Bogdanović i ostalim vedetama u TKD Galeb.
„Takvu ponudu nikako nisam mogla da odbijem, bio je to pravi izazov. Morala sam prvi put da živim u inostranstvu, daleko od porodice, daleko od prijatelja, samo da bih imala dobar kamp za trening i dobre sportiste sa kojima bih vežbala. Nisam imala izbora nego da otputujem. I bilo je teško, ali sam se trudila da svakog meseca dođem na par dana u svoju zemlju. Osim toga, bila sam zauzeta, trenirali smo dva puta dnevno, a ja sam imala mnogo takmičenja, putujući iz Srbije u Letoniju, Bugarsku, Japan, Poljsku, išao sam svuda sa njima. Upoznala sam ostatak svog tima na takmičenjima. Naučila sam malo srpskog, morala sam da se naviknem da tamo živim, bilo je to potpuno novo novo iskustvo, ali bilo je lepo“, ispričala je Malak, kojoje je i TKD Galeb čestitao na medalji.
Nema dileme da je 18 meseci napornog rada u Srbiji i putovanja sa „Galebom“ i Galetovom ekipom na turnire širom Evrope doprineo da Hedaja Malak stekne dovoljno samopouzdanja i znanja da stigne do nove olimpijske medalje.
Zar ne pripada onda barem teo de medalje, ako ne i polovina, našem Galetu?
