Pratite nas

Miks

Ženski ragbi u Srbiji: Došle na trening muškaraca, pa ostale da igraju

foto: Tijana Vesović

Srbija ima Razvojnu žensku ligu u ragbiju. Igračice su prave: borbene, čvrste, snažne, brze i snalažljive, sportski nastrojene. Ali liga baš i nije prava. Samo pet ragbi klubova u Srbiji ima devojke pod svojim okriljem, ali uglavnom mogu da ih prebroje na prste jedne ruke i nijedan klub ustvari nema ženski takmičarski tim.

Zato su se u Ragbi savezu Srbije dosetili da dva puta u mesec dana, tokom sezone, okupljaju devojke i prave utakmice koje liče na takmičarske. Rezultat je važan, jer su to devojke koje žele da pobede, ali bodovi se ne računaju.

SportFem je o stanju u ragbiju razgovarao sa Stevanom Ilijaševićem, direktorom za razvoj i takmičenje u RSS.

„Mi uopšte nismo radili na razvoju i promociji ženskog ragbija. Devojke su dolazile same na treninge kad smo popunjavali muške timove i tako je sve počelo. Ostajale su da treniraju. One su sad tu, zaslužuju da se obrati pažnja na njih. Napravili smo plan, za sad je veći deo naših ideja na čekanju, jer zbog pandemije korona virusa ne možemo da radimo sve što smo planirali u cilju omasovljenja ragbija“, počinje priču Ilijašević.

Cilj je omasoviti ženski ragbi, ali situacija sa pandemijom korona virusa i brojna ograničenja izazvana time, nikako ne idu naruku čelnicima ragbi saveza.

„Devojaka ima oko 20 sve ukupno. To znači da nijedan tim ustvari nije kompletan, zato nalazimo razne varijante kad ih okupimo da se izmešaju i podele u dva tima i tako igraju mečeve. To smo nazvali ženskom razvojnom ligom. Potrebno je da imamo oformljene barem tri čitave ekipe kako bismo pokrenuli pravu žensku ligu. Veoma je zanimljivo da su sve devojčice do 16 godina, možda su samo dve starije od toga. Naš cilj je da idemo po školama, kad prođe korona, i da tamo promovišemo ragbi. Devojke isto motiviše taj naš cilj, pa i one sada nagovaraju drugarice, sestre i svi zajedno se nadamo omasovljenju ragbija.“

Devojčicama bi sigurno više prijalo da imaju kompetirane timove kako bi igrale ligu, ali i da bi lakše trenirale. Ovako, moraju da se snalaze svi zajedno.

„Sad postoje ekipe Vršac, Borac Starčevo, Loznica, Kruševac i Crvena zvezda. Vršac trenutno ima najviše devojaka, sedam ili osam, a drugi imaju manje. Do uzrasta od 14 godina devojčice mogu da treniraju i da igraju zajedno sa muškarcima, ali već u tom uzrastu preko 14 godina razlike su osetne.“

Foto: Tijana Vesović

Roditelji često odgovaraju žensku decu od bavljenja „muškim“ sportovima u strahu da će devojke biti krupne, „ogromne“, nezgrapno građene, a ragbi deluje kao najgrublji timski sport.

„Prvo, ragbi je sport na otvorenom, što znači na čistom vazduhu. Psihički i fizički je veoma zahtevan i pritom je timski sport, gde je bitan kolektiv. Dakle, devojčice koje se bave ragbijem biće zdrave pre svega, a naučiće i mnoge veštine koje će im kasnije biti važne u životu. Te priče ili razmišljanja da će devojčice biti mnogo krupne, da neće biti zgodne ili bilo šta slično, to su sve zablude i predrasude. U ragbiju ima mnogo trčanja i samim tim će svako ko se bavi ovim sportom biti vitkiji, mada to važi za sve sportove.“

Situacija sa ženskim rabijem u regionu je bolja nego u Srbiji, ali to je u ovom trenutku motiv više da u našem Savezu zapnu. Dobro je i što imaju na koga da se ugledaju u samom komšiluku.

„Rumunija je svetska sila u ženskom ragbiju, mada generalno ne možemo da se pohvalimo da smo previše dobri u regionu, ali radićemo na tome da ih stignemo“, naglašava Ilijašević.

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Miks