Pratite nas

Atletika

Una Stančev – devojka iz Vranja, velika nada španske atletike

una stančev
Foto: privatna arhiva

Jedna od mladih nada španske atletike, u disciplini skok u vis, Una Stančev rođena je u Vranju. Ova osamnaestogodišnja devojka otišla je sa porodicom iz Srbije kada je imala samo deset meseci. Živi na jugu Španije u La Eraduri, na šampionatu zemlje osvojila je drugo mesto, sanja da jednog dana bude učesnik Olimpijskih igara, a nada se i da će upoznati svog idola, prvog tenisera sveta Novaka Đokovića.

O svojim uspesima, odlasku iz Srbije i šta joj nedostaje, životu u Španiji, zašto je baš izabrala skok u vis, ko su joj uzori govorila je za Sportfem.

Kada ste počeli da trenirate skok u vis i zašto ste izabrali baš ovu disciplinu?

Prvo sam se bavila klasičnim i modernim baletom, a zatim ritmičkom gimnastikom, gde sam postigla rezultate na nivou Andaluzije. Veliki uticaj su imale školske igre, gde sam se prvi put srela sa atletikom, ali tada još nisam razmišljala o ozbiljnom bavljenju tim sportom. Na tim igrama, iako nikad nisam trenirala, uvek sam postizala odlične rezultate upravo u skoku u vis. Zapravo, od malena sam uzivala u skakanju bilo koje vrste. Iako sam promenila niz sportova, poput odbojke, tenisa i na kraju ritmičke gimnastike, moj izbor je pao na skok u vis. Na nagovor školske drugarice, odlazim u Atletski klub Nerha, gde definitivno nalazim sebe. Za pet godina takmičenja osvojila sam šampionate Andaluzije u svim kategorijama i Španije u svim mojim starosnim kategorijama. Ipak, drugo mesto na Apsolutnom šampionatu Španije, februara 2021, je moj najbolji plasman. Više puta sam učestvovala sa reprezentacijom Španije u kateroriji do 18 godina. Moj najbolji rezultat je 1,80, sto je ujedno i minimalni rezultat za učešće na Evropskom prvenstvu do 20 godina, a moji planovi su da u najskorije vreme preskočim i 1,82, što je minimalni rezultat za odlazak na Svetsko prvenstvo do 20 godina. Naravno, radiću i na tome da se približim visini od 1,85. Moj trener je nekadasnji švedski reprezentativac, Ola Karlson, koji živi na 150 km od mene i zato je većina naših treninga “on line”.

Poreklom ste iz Vranja. Dolazite li u Srbiju i šta vam najviše iz domovine nedostaje?

Da, poreklom sam iz Vranja i u Španiju sam dosla sa deset meseci, tako da se praktično i ne sećam mnogih stvari. U Srbiju idem veoma retko i nadam se da ću to ispraviti. Ono što mi nedostaje jeste moja familija iz Vranja, Beograda i Niša. Deo moje familije živi u Španiji i pokušavamo da čuvamo naše običaje slaveći Uskrs, Bozić i spremajući nase specijalitete”.

Kako izgleda trening jedne skakačice u vis, na čemu se najviše insistira i od čega najviše zavise dobri rezultati?

Može se reći da su moji treninzi veoma jednostavni. Osim trčanja u serijama i rada na razvoju brzine, mislim da je za skočnost jako važna eksplozivna snaga. Zato je značajni deo mog treninga rad u teretani. Tome se može dodati nekoliko tipičnih skakačkih vežbi, koje rade i skakači u dalj i troskokaši. Od početka treniranja, moj trener i ja, odlučili smo da treninzi budu umereni i da idemo polako, korak po korak. Veliku pažnju poklanjamo zdravlju, prevenciju povreda postižemo stalnim radom sa fizioterapeutom i adaptatorom. Naš cilj je bio da u nižim kategorijama sport bude zabavan i da je prioritet stići do seniorskog uzrasta kada ja kao zrela osoba mogu sama da odlučim da li ću se sportu posvetiti profesionalno. Za mene je veoma značajna dobra relacija sa trenerom, jer u ključnim momentima to utiče na moju koncentraciju i postizanje rezultata. Jako je važno imati pozitivne osobe u svom okruženju. Ključ za postizanje vrhunskih rezultata je psihička stabilnost”.

Da li sarađujete sa nekim od naših sportista, jeste li imali prilike da upoznate nase atletičare i ljude iz Atletskog saveza Srbije? Da li je možda bilo poziva da se pridružite nasem timu?

Lično, nemam nikakvih kontakata sa našim sportistima, atletičarima, premda je moj otac sarađivao sa nasim reprezentativcem, atletičarom Aleksandrom Rakovićem. Za sada nije bilo poziva ni saradnje, ali bih volela da upoznam naše atletičare i treniram sa njima.”

U španskim medijima vas pominju kao veliku nadu atletike, šta su vaši ciljevi i planovi u ovom sportu?

To me jos više motiviše da dam najbolje od sebe. Kao svaki sportista imam za cilj učešće na Olimpijskim igrama. Znam da su moje ambicije velike, ali samo taj način razmišljanja nas može dovesti do ispunjenja velikih i značajnih ciljeva. Moji planovi su da posvetim život atletici, jer smatram da je to zdrav ambijent”.

Ko su vam idoli, postoje li ljudi u sportu na koje se ugledate u vašoj disciplini, a i u drugim sportovima?

Moj idol je Novak Djoković, volela bih da ga upoznam jednog dana. Takođe Ivana Španovć, čije uspehe pratim. Od španskih atletičara Rut Beitia, olimpijska šampionka u skoku u vis, 2016. godine u Riju”.

Najvažnije takmičenje na svetu uskoro počinje u Tokiju. Vi ćete, verujem, navijati za srpske i španske takmicare…

Ove Olimpijske igre za mene su nedostižne. Ipak jedva čekam da se održe i sa velikom pažnjom ću pratiti srpske i španske takmičare, i neka pobedi najbolji. Odlazak na Olimpijske igre je moj najveći životni san, i nadam se da će se ostvariti”.

U mnogim zemljama sveta, ženski sport je u zaostatku za muškim. Ne po rezultatima, vec po manjku sredstava i zastupljenosti u javnosti. Kako je u Španiji?

U Španiji, u fudbalu nejednakost je veoma izražena, dok je u drugim olimpijskim sportovima to malo manje izraženo. U generalnom smislu, fudbal kao sport ima favorizovanu ulogu i u finansijskom i u medijskom smislu”.

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Atletika