Ako se Olimpijske igre u Tokiju održe i pored epidemije korona virusa, mogle bi da budu prve, na kojima će broj ženskih i muških sportista biti približno isti.
Do ovog cilja dame putuju već 125 godina od prvih letnjih igara modernog doba u Atini ili 121 godinu, ako se računa od Pariza kada je lepši pol dobio pravo da se takmiči, ali smo u tenisu, golfu i jedrenju. Tada je bilo svega 22 takmičarke.
„Žene na Olimpisjkim igrama? Nepraktično, nezanimljivo, nespretno, i ne oklevam da dodam, neprimereno“, rekao je Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara.
Videvši da ne mogu da se takmiče u mnogim disciplinama, jer su im uz tri pomenuta sporta kasnije date „ulaznice“ za još samo umetničko klizanje i streličarstvo, dame su odlučile da se bore na paralelnom takmičenju, pa je 1922. godine krenule „ženske Olimpijske igre“ u Parizu, zahvaljujući Alis Mije iz Frnacuske. Ona je prethodno imenovana za predsednicu Svetske ženske sportske federacije. Olimpijske igre za dame održane su četiri puta i uglavnom su se takmičile u atletici. A, u Londonu 1934. u igri poput rukometa (hazena) Jugoslovenke su osvojile zlato. Posle rata, zahvaljujući Francuskinji, dama je bilo sve više na zajedničkim Igrama.
Mije je, inače, zahvalnost za zasluge dobila tek 2007. godine, pedeset godina posle njene smrti, kada je u zgradi Francuskog nacionalnog olimpijskog odbora otkrivena skulptura u njenu čast.
Tek u Meksiko Sitiju 1968. godine olimpijski plamen je upalila jedna žena – atletičarka domaćina Norma de Sotelo. Snagu sprtiskinja pokazala je Rumunka Nađa Komaneči koja je postala prva gimnastičarka koja je za soju vežbu dobila desetku. I to, sa samo 14 godina, u Montrealu 1976. Maraton za dame ušao je u konkurenciju tek 1984. godine u Los Anđelesu, a ženski trunir u fudbalu u Atlanti 1996. godine.
Žene iz Saudijske Arabije, Bruneja i Katara, uspele su da dobiju pravo da se takmiče tek u Londonu 2012. godine. Atletičarka Sara Atar iz Saudijske Arabije prošla je kroz cilj 44 sekunde iza pobednice u trci na 800 metara, a publika ju je pozdravila ovacijama, kao da je osvojila zlatnu medalju. Na ove igre, SAD je u državnom timu imala više pripadnica ženskog pola – 269 naspram 261 muškarca.
Srbija je, na tri poslednja izdanja Igara, u Pekingu, Londonu i Rio de Žaneiru, od kada nastupa samostalno, osvojila 15 medalja. Muškarci vode 8:7, s tim da su dame u Riju bile uspešnije. Medalju su osvajale Milica Mandić i Tijana Bogdanović (tekvondo), Ivana Španović (atletika), odbojkašice, košarkašice, Ivana Maksimović (streljaštvo).
