Posle nekoliko sjajnih klupskih sezona, dočekala je Tina Krajišnik da eksplodira u dresu reprezentacije Srbije, da se oduševljenjem priča o njoj nakon Evropskog prvenstva, na kojem je imala doktorsku disertaciju kako se „zaključava“ reket za rivale.
Sigurno je da bi Tina mnogo ranije bila zvezda reprezentacije da joj se kroz karijeru nije desilo brdo pehova, zbog kojih je umalo 2011. godine ostavila košarku.
„Najpre sam 2010. godine pokidala prednje ukrštene ligamente levog kolena i posle operacije i godinu dana oporavka vratila sam se na teren i obnovila povredu. Bila sam veoma blizu odluke da prestanem da se bavim košarkom, ali ipak, našla sam mentalnu snagu da ne odustanem. Zahvaljujući, pre svega, mojim najbližima. Pružili su mi ogromnu podršku, dali neophodnu energiju da se najpre osposobim da normalno funkcionišem, a potom i ponovo zaigram“, pričala je Krajišnik za Sportklub.
Ali, to nije i kraj svim njenim problemima sa povredama. Zbog još jedne je ostala uskraćena za bronzu na EP u Beogradu.
„Pojavile su mi se neke izrasline, kalcifikati, deformitet kosti koji mi je pritiskao Ahilove tetive i izazivao oštar bol. Nisam mogla da hodam, morala sam na intervenciju koja je urađena na obe pete. Zbog tog peha morala sam da preskočim EP, koji se pre dve godine igrao kod nas, kada su moje saigračice osvojile bronzu“.
I ponovo je Tina pobedila povredu, vratila se na teren i zaigrala – bolje nego ikad. A, veliki deo zasluga za to daje svom suprugu Đorđu, koji je košarkaški trener.
„Đorđe i ja smo 10 godina zajedno, upoznao nas je moj kum, a njegov najbolji prijatelj. On mi je ogromna podrška u svemu. I kad nisam verovala govorio mi je „igraćeš, samo veruj u sebe i radi na sebi“. I ne samo da me podržava rečima, nego i delima. Koliko samo treninga mi je održao, precizno doziranih, jer je tačno osećao šta i koliko treba da radim tokom dugog oporavka. Zato je pola moje zlatne medalje njegovo. Kada su mi je u Valensiji okačili oko vrata vratile su mi se sve godine rada sa njim, trčanja na stadionu Partizana u Humskoj… Nezaboravno i neprocenjivo“.
Kao još jednu osobu zaslužnu za i za svoj i za kolektivni veliki uspeh u državnom timu, Tina izdvaja selektorku Marinu Maljković.
„Marina ume da nas motiviše i da nas probudi kada potonemo. Da nas uveri da vredimo i kada mi to zaboravimo. Ne da nam da ustuknemo, da pokleknemo. Motivacija i samopouzdanje su najbitniji, a Marina zna da nas proceni individualno i šta svakoj igračici u određenom trenutku da kaže. Pruža podršku, ali od svih nas traži mnogo i daje nam određene zadatke. Kao što sam rekla, mnoge od nas su na zalasku karijere, imamo sve veru i motivaciju, ali ona nas uvek iznova, dodatno motiviše, donese nam taj kvalitet više. Od mene, naprimer, uvek traži da igram agresivno i čvrsto“, pričala je Tina za Sportklub.
