Pratite nas

Atletika

Tatjana Lojanica o Morisu Grinu, Frenkiju Frederiksu, Merlin Oti i Anđelu Tejloru

Tatjana Lojanica o Morisu Grinu, Frenkiju Frederiku, Merlin Oti i Anđelu Tejloru

Tatjana Lojanica život je posvetila sportu! Nekada se bavila atletikom, bila je prvakinja Balkana, državni rekorder, a 2000. godine je učestvovala i na Olimpijskim igrama u Sidneju. Danas, ona se bavi fitnesom i profesionalni je trener već 15 godina.  Samo za SportFem Lojanica je ispričala kako je bilo družiti se sa vrhunskim sportistima na OI, zbog čega je atletiku zamenila fitnesom i zašto joj nikada nije teško da trenira.

Kako pamtiš Olimpijske igre u Sidneju?

„Odlazak na Olimpijske igre, za nekog  ko ima samo 19 godina je neporcenjiv trenutak u životu. Sam osećaj da trčiš na olimpijskom stadionu i da te gleda 70 000 ljudi uz ovacije, ne može da se opiše rečima! I dan danas, posle toliko godina, svaki trenutak i dalje mogu da osetim. Pamtim taj miris tartana, osmehe, lica svetskih faca, najboljih sportista na celom svetu. Ceo doživljaj olimpijskog sela je nezaboravan. Kad ste na istom mestu sa takvim ljudima imate utisak da ste svi kao jedna velika porodica. “

Da li si ikada mogla da zamisliš da ćeš stići do OI?

“Kao dete od 10,12 godina sanjala sam da budem najbolja, najbrža, da odem na Olimpijske igre. Nije postijala ni jedna ekskurzija, ni jedan izlazak u grad, druženje – sve je u mom životu bilo podređeno cilju koji sam na kraju ostvarila. Danas pričam i svom detetu o tome i sve bih opet uradila isto!”
Na Olimpijskim igrama u Sidneju upoznala si velike face svetskog sporta. Kako ih pamtiš?

“Moris Grin, Frenki Frederiks, Merlin Oti , Anđelo Tejlor su ljudske i sportske veličine. Veoma su spontani, dobronamerni i prijatni bez trunke umišljenosti i nadobudnsoti. Uvek su spremni za komunikaciju i druženje mimo sporta. U tome je njihova veličina.”

Kako ti se čini stanje u srpskoj ateltici danas u odnosu na vreme kada si ti bila aktivna atletičarka?

“Stanje u srpskoj atletici je danas drastično bolje, u odnosu na period kada sam ja bila u njoj Danas deca imaju gde da treniraju i zimi, dok mi nismo imali te mogućnosti. Samo mi se čini se da nema te dece koja bi trenirala! Finansijska situacija je takođe mnogo bolja. Zahvaljujući Ivani Španović atletika je dostigla visok nivo u Srbiji. U fitnesu su stvari malo drugačije.”

Kako da vratimo decu sportu?

“Danas je to vrlo teško pored interneta i svih dostupnosti na njemu. Decu možemo privući sportu kada su mali. Tada im treba razvijati ljubav prema njemu. Moramo ih dopustiti i da menjaju sportove, kako bi se pronašli u jednom. Bitno je da kao mali stekne radne navike. Ako u tome uspeju, kasnije će im sport doći kao rutina i način života. Roditelji tu imaju ključnu ulogu. Oni moraju da im posvete vreme i da uporno vode dete na sportske aktivnosti dokle god ono ne pronađe šta mu se dopada i tu eventualno ostane. Teško ćete dete od 14 god odvući na stadion da trči, ali sa 7,8 godina trener može da ga animira. Tako će svaki sledeći put želeti da ode na trening i radovaće mu se.”

Čega si morala da se odrekneš da bi danas bila uspešna u fitnesu?

“Ničega! Fitnes je moj način života . Važno je samo da čovek ima meru i granicu u svemu . Kad ste dugo u fitnesu vaše telo i mozak navikne da funkcioniše po nekim pravilima, i svako drugačije funkcionisanje te otera na drugu stranu koja ti ne prija.”

Tatjana Lojanica o Morisu Grinu, Frenkiju Frederiku, Merlin Oti i Anđelu Tejloru
(foto: Bojan Stevanović)

Da li je teško posle porođaja vratiti se profesionalnom sportu?

“Nije se tesko vratiti sportu. Profesionalci se vrate jako brzo, već posle mesec, dva tri zavisno od toga da li žena doji ili ne i kakav je porođaj imala. Telo pamti sve i ono se jako brzo vrati u nornalu. Za obične žene, koje nisu u sportu, naravno da je teže jer one ni pre porođaja nisu bile u treningu. “

Da li su obične žene počele više pažnje da posvećuju zdravom životu i ishrani?

“Žene generalno vole da su u trendu i kao takve vole da isprate popularizovane dijete, “popularne” treninge. Vole da budu u toku, ali nekada preteraju u tome.  Mnogo je bitnije negovati sebe iznutra, što se odražava i na spoljašni izgled. Ne treba se bazirati na posećivanje plasticnih hirurga i na iscrpljujuće dijete. To za mene nije vođenje računa. Meni je izuzetno drago što sam dosta svojih klijenata preobratila i navela da vole sebe kroz zdrav razum, lepu aktivnost i kulturu ishrane. To je briga o izgledu i zdravlju : zdrav san, pozitivne misli, zahvalnost, sređena ishrana. Plastična hirurgija nije!”

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Atletika