Pratite nas

Rukomet

Tanja Ašanin: Počela sam sa 17 godina i pokazala da nije kasno kad nešto želiš

Tanja Ašanin rukomet

Rukometašica Tanja Ašanin oprostila se od Jagodine na najlepši način, uz duplu krunu. Na finalu Kupa Srbije proglašena je najboljom igračicom, a sada se sprema da karijeru nastavi u Mađarskoj, kao desni bek Mošonmađarovara.

Put ove dvadesetčetvorogodišnje devojke do rukometnih visina, ka kojima juri, nije nimalo bio lak. Rođena je u crnogorskom selu Pavinom Polju, koje pripada Bijelom Polju gde se rukometni klub otvorio tek kada je Tanja imala 17 godina. Njene vršnjakinje su u ovim godinama već imale veliki rukometni staž. Nije je omelo što su mnogi mislili da je kasno, jer kako nam je rekla “uvek je pravo vreme kada nešto toliko želiš”.

O počecima, budućim izazovima, svojim uzorima, nastavku karijere u Mađarskoj, kako želi da postane reprezentativac Tanja Ašanin je pričala za Sportfem.

Kako gledaš na sezonu u Jagodini, nije mogla biti uspešnija za klub i tebe, jer si bila među boljim igračicama?

Zbog cele situacije sa kovidom, poslednja sezona u Jagodini je bila možda i najteža do sad. A isto tako, sa druge strane, za mene, a i za klub najuspešnija. U jednoj sezoni osvojile smo sve. Bila sam MVP na poslednje Kupu i na to gledam kao podstrek da još jače, više i bolje radim. Srećna sam zbog uspeha i dobre sezone i to mi je dokaz da se svaki trud i rad isplati”.

Tanja Ašanin se oprostila od Jagodine, sledeća stanica Mađarska

Koliko je ova sezona bila bitna za tvoju karijeru, posle klubova u Crnoj Gori i Srbiji, nastavljaš karijeru u Mađarskoj?

Svaka sezona je bitna i svaki trening se trudim da odradim bolje od prethodnog, da bih što više napredovala i bila što bolja. To se u ovoj sezoni najviše videlo, jer sam dobro igrala i imala dobre rezultate i to mi otvorilo put ka inostranstvu”.

Kako je izbor pao na Mošonmađarovar?

Svi znamo kakva je mađarska liga i o tome ne treba previše govoriti. S obzirom na to da je u pitanju klub koji je ostvario fenomenalne rezultate i koji je završio kao treći u mađarskoj ligi, iza TFC-a i Đera, nisam previše razmišljala. Smatram da je to klub u kome mogu više da napredujem i ostvarim neke svoje ciljeve i očekivanja, a daću sve od sebe da ispunim očekivanja trenera i kluba”.

Kada si počela da treniraš rukomet, zašto si baš ovaj sport izabrala?

Generalno volim  sve sportove, ali rukomet je od malih nogu moja ljubav i nešto čim sam želela da se bavim, ali nisam imala uslova. Jedini dodir sa rukometom mi je bio kroz školska takmičenja, sve do srednje škole kada se u mom gradu otvorio rukometni klub. To je bilo sa nekih 17 godina. Neki bi rekli da je to kasno, ali ja na to nisam tako gledala. Uvek je pravo vreme za sve, samo je pitanje koliko nešto želiš i koliko si spreman na sva odricanja i izazove”.

Imas li uzore u sportu, rukometu ili nekom drugom sportu? Ko ti je omiljeni sportista?

Nemam uzore u sportu, moj uzor je moja majka, žena borac. Ima dosta sportista koje volim. Omiljena mi je Katarina Bulatović, a van rukometa definitivno Novak Đoković”.

Nisi na širem spisku rukometne reprezentacije Crne Gore za Olimpijske igre, očekuješ li da ćeš biti deo tima za neka naredna takmičenja?

Nisam na spisku, ali naravno, kao i svakom sportisti i meni je želja da igram i branim boje svoje države. Na meni je da radim kao i do sad, a da li će to biti dovoljno da se nađem na spisku reprezentacije, videćemo”.

Šta misliš kako će proči srpski i crnogorski sportisti na Olimpijskim igrama u Tokiju?

Ne volim da prognoziram, ali verujem da će dati sve od sebe da ostvare najbolje rezultate. Što se tiče rukometne reprezentacije Crne Gore, mislim da nikome neće biti lako da igra sa njima, jer znamo kako te devojke igraju, šta sve mogu i kakav karakter imaju. Ostaje da vidimo kakve će to rezultate doneti. Žao mi je samo što i rukometna reprezentacija Srbije ne ide na Olimpijske igre u Tokio”.

Šta radiš kada ne igraš rukomet?

Kada ne igram utakmice, onda gledam utakmice (smeh). Volim da čitam, šetam ili da odmaram i slušam muziku”.

Koliko često stižeš da odeš u rodni kraj. Šta ti najviše nedostaje?

Zbog prevelikih obaveza u klubu, retko idem kući. Uglavnom je to u polusezoni. Najviše mi nedostaju porodica, prijatelji i dečko. Volela bih da mogu više vremena da provodim sa njima”.

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Rukomet