Pratite nas

Miks

Strelkinja Teodora Vukojević: Svašta nam prolazi kroz glavu dok gađamo

Strelkinja Teodora Vukojević: Svašta nam prolazi kroz glavu dok gađamo

Srbija godinama ima strelkinje za ponos. Donele su kilograme plemenitih metala sa raznih evropskih i svetskih takmičenja, pa i sa olimpijskih igara. Jedan od najvećih talenata u streljaštvu danas je Teodora Vukojević (18).

Ona je član reprezentacije, mada i dalje povremeno nastupa u juniorskoj konkurenciji kao na poslednjem međunarodnom mitingu za „Veliku nagradu Novog Sada“ gde je osvojila prvo u gađanju vazdušnom puškom, dok je u seniorskoj konkurenciji bila drugoplasirana.

Na nedavno održnom Evropskom prvenstvu za seniore bila je sedmoplasirana. Da li si zadovoljna plasmanom na takmičenju u Osijeku?

Da, zauzele smo 7. mesto na EP u disciplini MK puška timovi. Zadovoljna sam plasmanom, kao i svojim pucanjem, s obzirom na to da mi je to bio prvi nastup za seniorsku reprezentaciju. Velika mi je čast da predstavljam Srbiju u timu sa dve moje koleginice, sjajne sportistkinje.”

Postoji li šansa da se plasiraš na OI u Tokio?

“Na veliku žalost, neću ići u Tokio, ali naravno da se nadam sledećim Olimpijskim igrama u Parizu. Kao svaki sportista, san mi je i cilj da odem na Ol i naravno da trudom i radom dođem do najsjajnije medalje.”

Kako si počela da se baviš streljaštvom? Kada su počeli da te zanimaju pištolji i puške?

“Počela sam vrlo rano. Nisam bila najsrećnija kada su moji mama i brat išli u streljanu bez mene. A kada su me konačno poveli, više nisam izašla. Kao što vidite, i dan danas se time bavim i intenzivno treniram.”

Imaš li još neka zanimljiva interesovanja?

“Pored streljaštva nemam nekih zanimanja i hobija jer mi pored škole streljaštvo dođe kao beg od obaveza, a streljana kao mesto gde konačno pronalazim mir. Može se reći da više vremena provodim sa kolegama iz streljane i trenerom, nego sa porodicom, uzevši u obzir veliki broj takmičenja, treninga i priprema.”

Na koji način strelkinje treniraju? Da li je potrebno imati neke posebne fizičke pripreme?

“Streljaštvo je individualan sport, zbog čega sam možda i izabrala baš ovu disciplinu. Svako od nas trenira na drugačiji način kad je reč o pucanju, a i samim fizičkim pripremama i treninzima van streljane. Strelkinje same biraju da li če i koliko vremena odvojiti na fizičku aktivnost. Što se streljačkih treninga tiče, takođe smatram da zavisi od nas i naših dogovora sa trenerom. Neko voli da trenira rasterećeno, neko voli da puca puno dijabola, neko puca samo mečeve,  neko razne zadatke… Kao što vidite, postoje razne vrste treninga i razni izbori koje strelkinja može da napravi. Naravno sve zavisi i od kalendara takmičenja. Zna se kada se diže forma, kada se stagnira, a kada se sportista relaksira i ima lagane treninge.”

Da li je za vas neophodno da imate odličan vid ili možete da koristite pomagala kao što su sočiva i naočare, ukoliko vid nije savršen?

“Što se vida tiče, najčešće kod ljudi koji imaju problema sa vidom u spas dolazi monokl! Monokl je staklo okruglog oblika, odakle i dolazi taj naziv, koje ima odgovarajuću dioptriju. Taj dodatak se prikaci na diopter iliti nišan. koji je tik uz naše oko, i na taj način strelac može nesmetano da puca iako ima određenu dioptriju.”

Kako se vrši psihološka priprema pred važna gađanja?

“Pred važna gađanja, po mom mišljenju, najbitnije je ne misliti i plašiti sebe da je ispred nas bitan događaj. A kako to izvesti mogu i da pojasnim. Svako takmičenje smatram izuzetno bitnim, bilo da je takmičenje nižeg ili višeg ranga, pripreme su iste, kako se ne bi desilo da dođe do ogromne treme pred takmičenja višeg ranga. Sa tremom se treba i trenirati, kako bismo znali kako da izađemo na kraj sa njom u toku pucanja. Ne treba se opterećivati ni rezultatima ni plasmanom. Najvažnije je izaći na liniju, pucati onoliko koliko znamo da vredimo i izaći zadovoljni posle takmičenja.”

Šta tebi u tim momentima prolazi kroz glavu? Da li privatni problemi i emocije mogu da utiču na to kakva ćeš biti kada staneš ispred mete?

“Naravno da nam u toku gađanja svašta prolazi kroz glavu. Od privatnih problema, emocija, ljubavnih problema, problema u školi, društvu i da ne nabrajam šta sve. U tom trenutku zapravo sve to može proći kroz glavu, ali najbolje je kada nam misli ne lutaju, već kad na kraju pucanja shvatimo da se završilo nešto nalik meditaciji. Ti trenuci, barem kod mene, jesu retki, jer je jako teško kontrolisati emocije i misli. Pogotovo u toku tog perioda koji dugo traje, kada smo sami sa sobom i nema nikakve konverzacije sa spoljašnjim svetom tj. sa ljudima oko nas. Naš sport je takav da moramo biti jaki kada stanemo na liniju da predstavljamo našu zemlju i naše boje. Bez obzira koliko to nekada bilo teško, moramo da se odreknemo jednog dela nas koji je sasvim ljudski. Nekada pomislim da sam robot kada mi je pu[ka u rukama, kada se isključim iz svega i isključim emocije, međutim nekada se osećam kao da mi se svet ruši ispred očiju tj. ispred nišana.”

Koji naši sportisti su ti uzori?

“Uzori su mi, naravno, moje divne koleginice i kolege, kako iz kluba tako i iz reprezentacije. Tu su Sanja Vukašinović, Andrea Arsović članice seniorske reprezentacije, a naravno da moram da spomenem i svoje klupske kolege Stevana Pletikosića i Milutina Stefanovića, koji su me i naučili dosta toga i preneli toliko znanja za šta sam im beskrajno zahvalna. Čast je i pravo blago imati takve ljude u svom klubu i životu.”

Kakav je osećaj biti šampiona Srbije?

Prvakinja države je često titula koja se na neki način zaboravlja iako je to divno odličje. Ko prati ovaj sport i ko je ljubitelj ovog sporta kao i sam strelac, zna koliko je teško doći do zlata među takvom konkurencijom mnogih devojaka pored Andree i Sanje. Srpsko streljaštvo je bogato dobrim strelkinjama i prava je borba završiti na najvišem postolju. Osećaj je divan s obzirom da ste u tom trenutku najbolji u celoj Srbiji u bilo čemu, nebitno koji sport je u pitanju.

Sa koliko godina devojke počinju da se bave ovim sportom?

“Ja sam krenula veoma rano, u prvom razrednu osnovne škole, međutim to nije uvek slučaj. Bez obzira koliko devojčica ili dečak želeli da treniraju, moraju da znaju da je to pre svega sport sa puno odgovornosti, ipak je oružje u pitanju. Streljaštvo je sport za koji su potrebne godine u kojima dete stiče osećaj odgovornosti prema sebi i drugima.

Kako klinci najčešće saznaju za ovaj sport?

“Najčešće ih dovedu roditelji, jer su nekada pucali, jer poznaju nekoga od nas ili zato što devojčica ili dečak gaje ljubav prema oružju i nekim malo mirnijim i preciznijim sportovima. Često će neko ko se bavi drugim sportom ili radi sa sportistima iz neke druge discipline reći da smo dosadni i van linije gađanja. U to ne verujem, ali možda se ta smirenost i koncentracija prenose na svekodnevni život.”

Da li je skupo trenirati streljaštvo?

“Streljaštvo jeste skup sport, počevši od samog oružja, preko opreme do municije… Međutim, kada ste početnik uglavnom dobijete najosnovniju opremu, naravno nije to najbolja oprema, ali je nešto čime se novi strelac može poslužiti dok razmisli da li je to sport kojim želi da se bavi. A i dok trener prepozna talenat u strelcu. Kako je oprema bolja, bolji je i rezultat, a i obrnuto. To možda i nije fer sa jedne strane jer bi značilo da neko ko nema dovoljno novca ne može da bude rezultatski blizu nekoga ko ima svu najbolju opremu i oružje. Ipak, takva je situacija, ali to nas ne sprečava da trudom i rezultatima dokazujemo da zaslužujemo naprednije stvari koje kupimo, tj. zaradimo. Možda to nekada nije presudno, jer sve je do samog strelca, ali pravi uglavnom bitnu razliku.”

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Miks