Ljudi u Kijevu trude se da žive uobičajenim životom iako postoji određena psihoza zbog informacija koje serviraju mediji, kaže u intervjuu za SportFem trener košarkašica Budiveljnika i selektor Ukrajine Srđan Radulović. Crnogorski stručnjak bio je na početku karijere trener košarkašica Vojvodine, ali ga je u protekle dve decenije put vodio širom Evrope.
Trenutno je na klupi Budiveljnika, kojem je u nedelju doneo prvi klupski trofej i to osvajanjem nacionalnog Kupa.
Dok ceo svet izveštava o tome da je Evropa na ivici velikog rata zbog sukoba Ukrajine i Rusije, u Kijevu su se potrudili da sportska takmičenja barem do danas funkcionišu nesmetano.
Kakvo je stanje u Ukrajini, oseća li se strah?
„Život u Kijevu odvija se normalno. Ljudi funkcionišu kao bilo kojeg drugog dana. Postoji određena psihoza, ali zbog informacija koje serviraju mediji. Ipak, svi verujemo da se neće dogoditi ništa epohalno i da će dve strane pronaći diplomatsko rešenje. Naravno, niko ne zna šta nosi sutra, ali svaki drugi ishod bi predstavljalo korak unazad. Sve te stvari koje su strogo vezane za politiku mene ne zanimaju, jer ja sam okrenut košarci.“
Da li ste i vi u ženskim timovima imali problema kao muški klubovi sa odlascima stranaca, pre svega devojaka iz SAD?
„Mnoge Amerikanke su otišle. Naš tim su takođe napustile tri devojke, ali je predsednik kluba uložio napor i uspeo je da nagovori dve igračice da se vrate. Kristen Spoljar i Arela Girantes su opet u Kijevu, dok je Keli Kejn imala želju da se vrati, ali je trpela veliki pritisak od porodice i za sad je ostala u SAD. Nadam se i voleo bih da nam se opet priključi uskoro. Ima toga i u muškim timovima takođe mnogo, ali sve je do odnosa kakav imate sa tim igračima, morate da razgovarate s njima… Razumem ih u potpunosti, iako lično nijednog trenutka nisam ni na sekund pomislio da bi trebalo da odem.“
Da li se na finalnom turniru Kupa Ukrajine osećala neka posebna napetost? Je li postojala ideja da se utakmice odlože?
„Sve je bilo odlično organizovano i veoma sam zahvalan košarkaškom savezu što se toliko potrudio. Svi su se maksimalno trudili da uprkos odlascima brojnih igrača sve funkcioniše normalno, da nema prekida ni šampionata, ni odlaganja utakmica, pa je tako i takmičenje u Kupu proteklo u najboljem redu.“
Koliko ste dugo u Ukrajini?
„Već četiri godine sam ovde. Na početku sezone sam preuzeo Budiveljnik, pre toga sam dve godine vodio Čajku. Takođe, poslednje dve godine sam i selektor Ukrajine, a pre toga sam dve godine bio prvi asistent.“
Možete li da uporedite ukrajinsku klupsku košarku sa ostatkom Evrope?
„Ako govorimo o poslednje četiri godine koliko sam ovde, onda moram da kažem da se napreduje strahovitom brzinom. Više od 20 godina sam trener i radio sam u mnogim zemljama, i u Rusiji, Mađarskoj… Ukrajinska klupska košarka je sve bliža evropskom nivou. Sve je više stranih igračica, Amerikanki, a to onda podiže kvalitet čitave lige.“
Kakva je situacija na reprezentativnom nivou?
„Sve je to povezano sa klupskom košarkom. Kad imate dobru bazu u klubovima, kvalitetnu ligu, jako takmičenje, kad od strankinja možete da izvučete maksimum, onda sve ide nabolje. Domaće talentovane igračice takođe rastu, bolje se razvijaju i to je lančana reakcija.“
Pratite li košarkaška dešavanja u našem regionu?
„Pratim koliko stignem. Vidim da reprezentacija Srbije pravi vrhunske rezultate, ali čini mi se da je klupska košarka i dalje na niskom nivou i da se ne ulaže mnogo. Tu nastaje problem, jer je, recimo, Sonja Petrović završila karijeru, Jelena Bruks je završila s reprezentacijom, a problem je pronaći prave naslednice. Zapravo, naš region je uvek bio i biće rasadnik talenata u svim sportovima, ali malo se ulaže da bi se tim mladim ljudima stvorili vrhunski uslovi da stasavaju i razvijaju se u svojoj zemlji.“
Koliko Ukrajinci brinu generalno o ženskom sportu, ne samo o košarci?
„Sve više i više. Iz iskustva znam da se u košarku ulaže mnogo i sve više iz godine u godinu. Imam utisak da je tako i u ostalim sportovima, da se mnogo vodi računa o mladima, s tim da je u poslednje dve godine sve otežano i zbog korone i zbog trenutne političke situacije.“
Maštate li o tome da jednog dana vodite i reprezentaciju Crne Gore?
„Uh, ne znam šta bih vam rekao. Meni je Ukrajina kao druga kuća. Otišao sam iz Crne Gore pre 20 godina, a s druge strane veoma sam počastvovan što su ovde u Ukrajini prepoznali moj rad i posvećenost košarci i pružili mi šansu da vodim nacionalni tim. Zato je zaista nezahvalno da sad pričam da li bi mi bilo draže da vodim Crnu Goru ili Ukrajinu.“
Kakve su ambicije Budiveljnika u nastavku sezone i narednih godina u domaćim i evropskim okvirima?
„Ženski klub Budiveljnik je tek oformljen pred početak sezone, ali imamo istog predsednika kao muški tim koji je vrlo stabilan i ozbiljan, što znači da smo vrlo ambiciozni. Cilj je naravno da se što pre dođe do titule. Nadam se da bismo mogli da igramo i FIBA kup naredne sezone, a u dogledno vreme da mi ili neki drugi ukrajinski klub zaigra i u Evroligi.“
