Pratite nas

Atletika

Španović za SportFem: O cilju na OI, pritisku, ishrani, kraju karijere…

Kada se prave prognoze ko će sa Olimpijskih igara doneti medalju, siguran tip je atletičarka Ivana Španović. Jer, ona uvek napada pobedničko postolje, pa će tako biti i u Tokiju. Pred put na najveću svetsku smotru sportista, za SportFem pričala je šta očekuje u Japanu, o kraju karijere, načinu ishrane…

Rekli ste da u Tokiju idete na zlato. Šta mislite koja će dužina biti dovoljna za zlatnu medalju?

„Posle bronze, okitila sam se dodatnim iskustvom koje mi je za nastup u Tokiju vetar u ledja. Ambicije su mi uvek u skladu sa trenutnom formom, pa sam i ovog puta veoma motivisana i uzbuđena zbog nastupa, ovog puta na mojim četvrtim Igrama. Sigurna sam da će i ovog puta biti potrebne daljine preko sedam metara za bilo koje odličje, bez obzira na činjenicu što ovog puta skačemo u prepodnevnim satima.“

Da li osećate pritisak velikih očekivanja, bilo od same sebe ili javnosti? Da li je bio veći pritisak pred Rio ili sada?

„Pritisak je dobra stvar, ja nikada nisam bežala od izazova, čak ni onda kada su šanse za uspeh bile mizerno male. Volim da se takmičim u žestokoj konkurenciji, jer samo tada vidim način da se izdignem iznad svojih standarnih okvira i napravim nešto veliko, što će mi biti reper za sledeće takmičenje.“

Da li vas opterećuje ili dodatno motiviše što vas sportska javnost u Srbiji uvek pred veliko takmičenje vidi na najvišem postolju?

„Medalje i rekordi sami prave atmosferu pred svako naredno takmičenje i logično je da se od mene očekuje da ponovim uspeh, opet. Trema uvek postoji, ali ona pozitivna jer nikada ne znaš kako će se završiti . Ono što je uvek najbitnije jeste da na takmičenje odlazim zdrava i spremna.“

Kakva ja vaša prognoza – koliko će medalja srpski sportisti doneti iz Tokija?

„Sedam je moj srećni broj, pa neka bude to moja prognoza.“

Da li ste definitivno odlučili da karijeru završite kod kuće, posle Svetskog prvenstva u dvorani 2022. u beogradskoj Areni? Koliko je za jednog sportistu teško da kaže – kraj? I šta će, u vašem slučaju, biti glavni razlozi za prestanak profesionalne karijere?

„Sve dok uživam u ovome što radim – ima smisla da radim. Tokio je ovogodišnja želja posle koje ću znati koliko imam mogućnosti za napredak i koliko sam motivisana. Naravno, nastup pred domaćom publikom na tako velikom takmičenju je san svakog sportiste i u idealnim okolnostima, primesa tome bila bi celokupna slika kao 2017. na EP.“

Kada god se pojavi neka vaša slika na hiljade žena se verovatno pita: „Šta jede Ivana Španović“? Pa, kako izgleda Vaša ishrana i da li zasluge za fizički izgled i formu u kojoj se nalazite, pored treninga idu i nekim korekcijama u načinu ishrane?

„Prvenstveno je bitan zdrav odnos prema hrani. Unositi u sebe samo ono što vašem telu daje energiju i koristi mu umesto da se hranom „leči“ loše raspoloženje ili koristi kao izgovor da nema vremena za spremanje obroka samo da bi se pojela neka kalorijska bomba na brzinu. Sport zahteva zdravo telo sposobno za velike napore, a energija se upravo, i najviše, nalazi u onome što jedemo. Svi imamo toliko vremena da naučimo neke osnove oko namirnica i kombinacije istih, da zavolimo kuvanje i spremanje hrane i ono najbitnije – da uživamo u jelu bez griže savesti. Obožavam da kuvam, pre svega što je tako svako jelo novo i bolje od prethodnog, a drugo što na taj način znam tačno šta sam pojela.“

Gotovo je nemoguće zaobići da se javnost, osim profesionalnim, bavi i Vašim privatnim životom. Koliko vam to smeta?

„Trudim se celog života da svoju privatnost držim privatno, u što većoj meri, jer će se sportska karijera jednom završiti i treba nastaviti nekim drugim putem. Moja jedina želja je uvek bila da svojim ličnim primerom mlađim naraštajima samo dam do znanja da moji snovi nisu bili veći od njihovih i da se ostvaruju ukoliko im se posvetimo celi, iz ljubavi, i ako u tome uživamo.“

Kakvu poruku biste poslali mnogim devojčicama koje su se zbog Vas odlučile da treniraju atletiku i sanjaju da postignu Vaše uspehe?

„Presrećna sam što su nam atletski klubovi i školice prepune mališana koji bi da nastave našim stopama. Čuda se uvek dešavaju onima koji hrabro žive svoje snove otvorenih očiju. Najbitnije je da pozitivan stav uvek mora biti veći od svake sumnje.“

Reklama

Ovo morate videti

Više u Atletika