Euforija oko košarkašica Srbije se polako stišava, pogotovo što su košarkaši neuspešnim kvalifikacijama za Olimpijske igre napravili antiklimaks.
Sada su nade nacije u košarkašku medalju u Tokiju ponovo usmerene ka Marini Maljković i njenim pulenkama. I u Sonju Vasić, najbolju košarkašicu Evropskog prvenstva.
Srpska košarkaška legenda se još jednom osvrnula na minulo EP u intervjuu za Al Džaziru, čije delove prenosimo.
“Mislim da je naša najveća prednost što imamo najdužu klupu i rotaciju, što je pokazala finalna utakmica. Videlo se u velikom broju utakmica da selektorka Marina Maljković daje šansu već u prvom poluvremenu maltene svim igračicama. Najveću snagu i energiju crpili smo iz činjenice da smo baš dobro i naporno radile na pripremama. Veruješ da će ti se sve to nekako vratiti. Kako vreme odmiče, većina ekipa je padala tokom utakmice, a mi smo podizale nivo igre, svesne da smo spremne i puno uložile u sve ovo“, istakla je Sonja Vasić.
Da li ste verovale u novu titulu evropskih prvakinja?
„Iskreno, i nismo previše. Znale smo da imamo određeni potencijal da ponovimo podvig iz 2015. godine. Polovina naše selekcije, odnosno okosnica, igrala je u Budimpešti kada smo osvojile prvu titulu evropskih prvakinja. Mada smo imale potencijal za prvo mesto, pripreme su bile promenljive. U prijateljskim utakmicama izgubile smo tri puta i nismo bile na nivou zadatka. Bilo nas je strah da ne budemo prepotentni i nerealni. Imale smo sreće da prvu maltene izgubljenu utakmicu dobijemo i posle toga se stabilizujemo. Kako je Prvenstvo odmicalo, sve više smo dizale kvalitet igre“.
Kako biste prokomentirali put do titule prvaka Starog kontinenta?
„U prvoj utakmici sigurno smo bile na velikom testu, pošto smo se vratile iz nemoguće pozicije. Tako smo dokazale sebi koliko smo sposobne da okrenemo sve kada smo nadoknadile “minus šest” u poslednjih 60 sekundi. To nam je mnogo značilo da ubuduće svaku situaciju kada nije išlo protiv Španije i Belgije kako smo želele da verujemo u preokret. Videlo se da smo u grupnoj fazi bile u grču te da nismo igrale na pravi način, no to je bilo očekivano, jer kada otvaraš Prvenstvo, ne možeš biti siguran da ćeš u početku biti na visini zadatka. Bilo je očigledno da možemo kasnije da se nadamo našim boljim igrama i prostoru za napredak. Pred Olimpijske igre će se iskoristiti malo preostalog vremena za rad za popravljanju nekih nedostataka“.
Šta je bilo odlučujuće da finale protiv favorizirane Francuske bude lišeno drame i neizvesnosti?
„Bila je to prva utakmica gde smo odigrale rasterećenije, bez pritiska, verujući da je Francuska ekipa kojoj ne leži naš stil igre. Kada smo se nametnule, sve je bilo mnogo lakše. Većina igračica se opustila i prikazala prepoznatljivu igru, svesne svog potencijala. Bio je to prvi meč u kojem smo igrale za nas, a ne u nekom grču“.
Kako ste doživeli izbor za MVP kopšarkašicu EP?
„Svako individualno priznanje imponuje, mada je jasno da do njega ne bih došla da nismo osvojile zlato i ekipa me je izbacila u prvi plan. Hvala stručnom štabu, jer sam se pripremila optimalno, došavši ranije od ostalih starijih igračica. Bila sam spremna da iznesem veliki deo napora. S druge strane, dajemo toliku podršku jedna drugoj i čuvamo leđa te imamo međusobno poverenje, pa je dosta lako igrati u našoj ekipi. Jednostavno, imaš pored sebe nekoga ko u tebe veruje kada čak i ne veruješ u sebe“.
Šta možete reći o dočeku i slavlju navijača u Beogradu?
„Nisam mnogo slavila, jer sam bila jako umorna. Nije mi jasno odakle sam izvukla snagu za utakmice, no kada nešto psihološki rešiš, sve možeš fizički da izdržiš. Za nas je doček bio emotivniji nego 2015. godine, mada smo pomislile: „Sada znamo kako to izgleda“, ali uopšte nije tako. Cenimo podršku Srbije i Beograda, ali i celog okruženja, te Republike Srpske, gde ljudi prate naše utakmice i podržavaju nas. Taj odnos prema nama čini sve ovo vrednim. Svesne smo šta znači igrati za reprezentaciju i da je to iznad svega“.
Koje su mogućnosti Srbije na Olimpijskim igrama u Tokiju (23. juli – 8. august) i ko su kandidati za medalje?
„Mogućnosti su velike. Nakon što smo osvojile evropsko zlato, ne idemo bez ambicija. Ne smemo da izgubimo dodir sa realnošću, jer će biti teško održati formu. Bile smo na visokom nivou i sada treba to nadograditi za dvadesetak dana. Olimpijske igre su jače i konkurentnije takmičenje nego EP. Ranije su dominirale evropske selekcije, a sada je to skroz druga priča. Osim Amerike, koja je van konkurencije, za medalje se bori čak deset ekipa. Nema više autsajdera. Nama će biti dodatno opterećenje što dolazimo kao favoriti nakon osvajanja evropskog trofeja. U suštini, u finalu je pokazan potencijal ove ekipe. Nadam se da ćemo prikazati prepoznatljivu igru na Igrama i doći do novog uspeha“.
Zašto završavate uspešnu igračku karijeru s pregršt trofeja, između ostalih i tri evropska klupska, dva s moskovskim Spartakom i jedan s USK Pragom te koji vam je trofej najdraži?
„Glavni razlog je što muž Miloš i ja planiramo porodicu. Vreme je za to i da se prioritet da drugim stvarima nego košarci, koja mi je pružila i suviše. Bila sam sretna da doživim uspehe, ali i da odlučim da odem dok uživam. Ne mogu da kažem koji mi je trofej najdraži. Svaka medalja je posebna na svoj način. Trofeji sa reprezentacijom imaju veći značaj i emotivnije sam ih proslavila nego klupske. Svaki mi je bitan i zbog saigračica sa kojima sam ih osvajala“, zaključila je Sonja intervju za Al Džaziru.
