Pratite nas

Intervju

Šampionka Nina Radovanović: Volela bih da budem lider ženskog boksa u Srbiji

nina radovanović boks
Foto: nina-boxing.com

Dugo već Srbija nema u muškoj konkurenciji boksera za visoke domete, ali zato ima – bokserku! Dani dva velika uspeha su za Ninom Radovanović, koja je najpre odnela trofej na Beogradskom pobedniku, a nakon toga osvojila i zlato na Balkanskom prvenstvu u Zagrebu.

Trofeji su Nini drugo ime. Osvajala je i svetsku titulu IBO verzije u muva kategoriji, ali sve što sada radi je samo “prolazno vreme” za Olimpijske igre u Tokiju.

Trebalo je još prošle godine Radovanovićeva da izbori vizu za Igre, da bude prva srpska bokserka na najvećoj svetskoj smotri sportista, ali je pandemija prekinula kvalifikacioni turnir usred takmičenja i to nakon što je Nina pobedila Belgijanku Sane. Turnir će se uskoro nastaviti u Parizu i srpska šampionka je ubeđena, jer to i zaslužuje, da će se sa njega vratiti sa izborenom vizom za Japan.

Nakon povratka iz Zagreba, sa zlatnim odličjem oko vrata, Nina Radovanović je pričala za SportFem.

Kako ste odlučili za boks? Da li ste bili ratoborni kao dete, pa su vas roditelji poslali u ring ili ste sami želeli?

Pre nego što sam počela da vežbam boks bavila sam se kik boksom u Crvenoj zvezdi. Nakon jednog državnog prvenstva u kom sam se oprobala kao bokser po prvi put i osvojila zlato, selektor me je pozvao da boksujem za prvu žensku reprezentaciju i moja bokserska karijera je započela sasvim nenadano do dan danas kada se time bavim profesionalno”.

Kako su u početku reagovale vaše drugarice, vaše društvo generalno?

U tom periodu 2010. godine to nije bilo uobičajeno, međutim nisu ljudi shvatali isuviše ozbiljno moje bavljenje time dok nisu usledili prvi rezultati, a onda dosta ljudi je sa divljenjem posmatralo i davalo podršku. Međutim, činjenica je da ljudi to shvataju isuviše neozbiljno dok ne prisustvuju jednom sparingu ili meču, a onda potpuno promene mišljenje”.

U kom trenutku ste shvatili da vam boks neće biti samo hobi, nego da će se time baviti u životu?

Biću iskrena, to se desilo onda kada je nakon dugo godina došla ponuda za meč u Austriji protiv tadašnje vlasnice tri titule i kada sam dobila novčanu premiju. Tada sam pobedila, osvojila titule i dobila satisfakciju za još više rada  i ulaganja”.

Koji vam je meč do sada najdraži ili vam najviše znači?

Svaki meč je za mene značajan kada izađete sa nekom poukom i kada vidite napredak. Bez toga ne možete dalje. Možda bih izdvojila meč za IBO titulu prvaka sveta 2019. godine gde sam pobedila Sanae Jah u Briselu i ponela titulu kući”.

Koliko vam pobede na Beogradskom pobedniku i Balkanskom prvenstvu znače pred meč godine u Parizu?

Znači mnogo, kao dokaz da prethodna godina i ogroman rad uprkos pandemiji nije uzaludan i da se forma penje upravo tamo gde trebam da zablistam na svakom polju”.

Da li ste imali priliku do sada da boksujete sa Italijankom Sorentino i kakav meč očekujete?

Imala sam priliku da sparingujem više puta i sada krajem godine u decembru sam upravo otišla u Italiju na kamp na njihovo veliko iznenađenje, ali ja sam takva, ne smatram to kao loš gest… Mi se inače svi međusobno znamo, vežbamo, srećemo u ringu. Radile smo zajedno treninge i odradile jedan sparing, međutim, nakon toga nisu nas spajali… Boksovaćemo prvi put u Parizu i neka pobedi bolja”.

Koliko vas inspiriše činjenica da biste bili prva srpska bokserka na Olimpijskim igrama?

Veoma, ja sam vođa po prirodi, pa bih volela da budem lider ženskog boksa u svojoj zemlji”.

Pošto ste stekli diplomu Trenera u sportu, planirate li da se jednog dana oprobate i u toj ulozi?

Nakon završetka master studija volela bih da karijeru krunišem i obrazovanjem i rezultatom. Trenerskim poslom bavila sam se u svom klubu čiji rad sam potpuno obustavila kada sam započela pripreme za kvalifikacije. Volim trenerski posao, ali pred njega vidim sebe i u svetu edukacije u sportu. Videćemo, vreme je tu da pokaže”.

Kakvo je, iz vašeg ugla, opšte stanje ženskog boksa u Srbiji?

Vidim da je podrška savezu ogromna, tu je kubanski trener Frometa Matos koji može mnogo da uradi kada je reč o kvalitetu. Sada se dodeljuju stipendije najboljim seniorima tokom cele godine i razne premije od strane saveza. Mnogo je lakše baviti se danas boksom ko to iskreno želi i voli. Uslovi su tu, a ostalo je na pojedincu. Kada govorim konkretno o devojkama ima devojaka koje imaju svetlu budućnost, ali će vreme pokazati. Nezahvalno je pričati previše unapred, jer se bavim boksom 10 godina i tek sada javnost saznaje za mene i veruje da mogu biti jedna od prvih koja će doneti medalju u ženskom Olimpijskom boksu”.

Cilj našeg portala je promocija ženskog sporta i žena u sportu. Od nekoliko sagovornika smo čuli da problem često predstavljaju roditelji koji se plaše da će im ćerke biti krupne, široke, preterano mišićave ako se bave sportom. Kakva bi bila vaša poruka za sve njih?

“Poručujem svim roditeljima da podrže svoju decu ako izraze sklonost ka sportu, bez obzira o kom konkretno sportu je reč. Sport je najzdraviji i najjeftiniji način da se vaše dete integriše u društvo i stvori kodeks ponašanja, a posebno fer-plej. Najčvršća prijateljstva i divne uspomene će poneti sigurno iz tog okruzenja. Disciplina i rad naučiće ga da to prenese na sve druge aspekte života, a posebno školu. Uvek sam podržavala sport od najranijih godina jer znam koliko mi je doneo u životu. Što se tiče estetskog izgleda uvek bih na mesto pre stavila zdravstvene prednosti bavljenja sportom nego
to da će neko postati mišićav, jer to je apsolutna zabluda ako uzmemo u obzir da je potreban dugi niz godina kako biste izgradili atletsku muskulaturu. Iz tog razloga smatram da se danas ipak treba radovati ako vaše dete posegne pre za boksom, loptom, reketom, rukavicama nego za tabletom i da to treba podrzati maksimalno
”.

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Intervju