Pratite nas

Miks

Reč nauke: Kako pol utiče na sportske rezultate?

atletika
Foto: Pixabay

U susret Olimpijskim igrama (OI), pojavljuju se razni brojevi i statistike koje slikovito govore o učesnicima najvećeg sportskog događaja. Podatak o odnosu muškaraca i žena uvek je bio zanimljiv, tako i za ove Olimpijske igre, gde sportista ima 51% a sportistkinja 49%. Aktuelne OI upravo zbog toga najavljene su kao prve “gender-balanced games in history” tj. prve OI sa balansiranim odnosom polova.

Od prvih OI u Atini 1896.godine kada je ženama zabranjeno učešće, broj sportistkinja rastao je postepeno dok se ove godine praktično nije izjednačio. Međutim, isto se nije desilo sa brojem osvojenih medalja – on je uvek išao u korist sportista.

U Tokiju će se sportiskinje takmičiti u oko 300 sportova/disciplina i to po prvi put u nekim disciplinama u plivanju (1500m/slobodni stil), boksu, veslanju, streljaštvu itd. Sportistkinje će biti prisutne i u sportovima koji se prvi put pojavljuju na OI a to su skejtbord, surfovanje, sportsko penjanje i karate. Postavlja se pitanje u kojim sportovima će sportiskinje imati realne šanse da se približe rezultatima koje postižu muškarci i koji faktori su u tome presudni.

U naučnom radu objavljenom 2017.godine koji analizira razlike u polovima u svetskim sportskim rezultatima, može se naći odgovor na ovo pitanje*. Razlike u sportskim rezultatima između najboljih sportista/sportiskinja sveta su stalno prisutne i u proseku su 8-12%. Izuzetak su sportovi u kojima je dominantan udeo snage gornjeg dela tela, gde su te razlike i veće od 12%, dok su u plivačkim trkama visokog intenziteta manje od 5%. Fiziološka prednost muškaraca podrazumeva veću telesnu masu sa značajnim udelom mišićne mase, manji procenat telesnih masti, kao i veću aerobnu sposobnost. Razvijenija snaga i aerobna izdržljivost sportista može da se izjednači kada se procenat masti dovede u istu ravan sa sportistkinjama, ali i dalje ostaju veće vrednosti crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina koje muškarce dovode u prednost. Veći procenat mišićne mase u gornjem delu tela kod sportista dovodi do velike razlike među polovima u snazi i tokom vežbanja ovih delova tela.

Efikasnost vežbanja kod sportista i sportistkinja je uobičajeno ista, ali sportistkinje imaju razvijeniji metabolizam masti, bolju hidrodinamiku i pejsing, što može da ih dovede u prednost tokom dugih staza u plivanju. Zanimljivo, najbrža žena ikada tokom plivačkih maratona na otvorenom “Catalina Channel Swim“ i „Manhattan Island Marathon Swim“ bila je brža od najboljeg muškarca.

Što je veća ravnopravnost između polova u nekoj zemlji, više olimpijskih medalja se osvaja – zaključak je jedne analize podataka koje je dao Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Podaci su dobijeni iz 98 zemalja u kojima je ocenjen indeks rodne neravnopravnosti (status žena na osnovu ekonomskog i socijalnog statusa). Osvojene medalje analiziranih zemalja na pet letnjih OI bile su brojnije u zemljama sa boljim ekonomskim statusom i u zemljama gde je bila manja rodna neravnopravnost. To znači da ulaganje u ženski sport i žensku ravnopravnost svakoj zemlji može da donese više medalja i uspeha.

Na OI u Tokiju upravo će se medaljama koje osvajaju sportiskinje pridati više značaja. Do sada su se mnoga sportska finala završavala sa muškim disciplinama/sportovima dok će na ovim OI više događaja biti krunisano dodelom medalja sportistkinjama.

Ako pogledamo osvojene medalje za Srbiju na OI u Riju, četiri su donele sportistkinje i isto četiri sportisti. Srbija u Tokiju ima 44 sportistkinje i 42 sportista tako da možemo da budemo ponosni što pratimo trend prvih igara na kojima su se izjednačili brojevi muškaraca i žena. Videćemo ko će na kraju doneti više medalja i iz kojih sportova ali ono što je sigurno – svako ulaganje u ženski sport, sigurno se isplatiti.

* Sandbakk Ø, Solli GS, Holmberg HC. Sex Differences in World-Record Performance: The Influence of Sport Discipline and Competition Duration. Int J Sports Physiol Perform. 2018;13(1):2-8. doi:10.1123/ijspp.2017-0196

Dr sci. med Marija Anđelković
Udruženje za medicinu sporta Srbije
Centar za sportsku ishranu i suplementaciju

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Miks