Kada se da sve od sebe, ostavi poslednji atom snage na terenu, a opet izgubi od najboljeg tima u Evropi, obično se kaže da nema za čim da se žali.
Ali, odbojkašicama Uba ipak ostaje žal što nisu osvojile set protiv Imoko Koneljana, prvaka Evrope, jer su imale 22:20 u drugom delu meča i nisu uspele da to vođstvo sačuvaju do kraja.
Koneljano je sa pobedom od 3:0 otišao iz Srbije, a devojkama koje nose dres srpskog prvaka ostalo je veliko iskustvo kako je kada se odmeri snaga sa najmoćnijim timom kontinenta.
„Drugi set smo nekako lagano prepustile, ali opet igrale smo protiv najbolje evropske i svetske ekipe, tako da je, s jedne strane, to i očekivano. S druge strane, drago mi je što devojke nisu odustajale. Imamo još jednu utakmicu u Ligi šampiona i mislim da je vreme da se okrenemo domaćem prvenstvu, da napravimo bolje rezultate nego od početka sezone. Došla nam je Slađa Erić, potrebno je da se uigramo, ali stvarno se nadam najboljem“, poručila je posle meča Ljiljana Ranković.
Slično razmišlja i Ljubica Kecman. I njoj je krivo što makar set nije ostao u Ubu.
„Drugi set nam je bio jedan od najboljih u Ligi šampiona ove sezone, malo nam je falilo, ali ekipa protiv koje smo igrali je samo ubacila „u drugu“ i njima je to dovoljno. Svaka čast devojkama. Svaka čast devojkama na borbi, ono što je nama bilo najvažnije je da odigramo najbolje što možemo, da se borimo za svaku loptu i mislim da smo to i uradile“, ocenila je Kecman.
