Hrabra i odvažna trkačica Dragana Špehar (50) posle dve operacije tumora na mozgu ponovo trči polumaratone i maratone!
Nakon brojnih medalja osvojenih u Evropi, Dragana je 2015,. godine poželela da istrči najveći svetski maraton u Njujorku. Međutim, kada je stigla u Ameriku imala je epi-napad nakon kog je završila u bolnici na Menhetnu gde joj je dijagnostikovan tumor na mozgu.
“Odlazim u Njujork da bih istrčala maraton, a vraćam se da bismo započeli moj životni maraton”, kazala je Dragana za Novosti.
Imala je priliku da se leči u SAD, ali je odlučila da pomoć potraži od srpskih lekara jer je znala da u tu bitku ne može da uđe bez podrške najmilijih.
“Imala sam sreću, pa su mi se putevi ukrstili sa našim najboljim stručnjakom prof. dr Danicom Grujičić. Prva operacija je bila 4. januara 2016. Kada sam se probudila, leva strana mi je bila prilično neupotrebljiva, a izgubila sam i govor. Tada se javlja onaj takmičarski duh koji verovatno imam od rođenja”
Samo 100 dana nakon njene operacije u Beogradu se održavao tradicionalni Beogradski maraton, a u okviru njega i polumaraton. Ova heroina je odlučila da istrči 21 kilometar i u tome je uspela!
”Na dan trke, 16. aprila, prošla sam kroz ciljnu kapiju za dva sata i 14 minuta! Dobila sam priznanje „Heroj Beogradskog maratona 2016“. Posle su se ređali polumaratoni i treninzi. A onda je trebalo vratiti se u Njujork i završiti započeto. Prvog novembra te godine, u Central parku prošla sam kroz ciljnu kapiju maratonske trke za četiri sata i 13″.
Osećala sam se kao dete koje se u trenutku zanosa pred pobedu spetlja i padne u prašinu. Rešila sam da se podignem i očistim prašinu sa sebe
Nakon što je ostvarila cilj u Njujorku, trčala je maratone i u Berlinu, Čikagu, Zagrebu, ali i u svojoj rodnoj Rumi. Bila je u punoj formi, kada je u novembru 2019. godine na rednovnoj kontroli saznala da joj se tumor vratio, a u januaru 2020. je drugi put operisana.
“Sećam se tog dana. Osećala sam se kao dete koje se u trenutku zanosa pred pobedu spetlja i padne u prašinu. Rešila sam da se podignem i očistim prašinu sa sebe”.
Međutim, oporavak posle druge operacije bio je mnogo teži. I danas pamti dan kada se probudila iz kome.
“Leva strana mi je bila totalno bez snage, leva noga u jakom spazmu. Ništa nisam mogla da uradim, shvatam da se osećam veoma slabo, da ne znam neke obične, podrazumevane, pokrete. Mnogo mi je pomogla porodica, pre svega kćerka Ivana, koja nije dozvoljavala ni pomisao da bi ishod mogao da bude loš, kao i moja „emotivna polovina“, Zdravko Mišović, koji je bio sa mnom i tokom prve i tokom druge operacije. Naravno i roditelji i brat, koji je došao iz Malmea, prijatelji…„
Osećaj kada sam posle druge operacije prošla kroz cilj za mene je bio neuporediv sa svim prethodnim trkama. Tog dana sam ponovo „pobedila“
Sledile su nedelje oporavka u bolnici, a kada je puštena na kućno lečenje u pomoć joj je pritekao njen veliki prijatelj i vlasnik fitnes kluba „Akademija zdravlja“ Marko Lazarević. Puna tri meseca Dragana je sa Markom vežbala i radila na tome da ponovo potrči.
“Ta 2020. godina bila je za zaboraviti. Nekako se ipak potrefilo da se između talasa korone održi Mostarski polumaraton. Bio je zakazan na dan moga rođendana i reših da ga po svaku cenu istrčim, na jednoj od najlepših staza u bivšoj Jugoslaviji. Trčala sam sa prijateljima, uživala i završila trku za dva sata i 21 minut. Osećaj kada sam prošla kroz cilj za mene je bio neuporediv sa svim prethodnim trkama. Tog dana sam ponovo „pobedila“.
Organizatori su saznali za Draganinu neverovatnu priču i poklonili su joj doživotnu besplatnu startninu. Draganina želja je da istrči svih šest najvećih svetskih maratona serije Major. Zasad ih ima tri.
Tokom karijere osvojila je treće mesto na Novosadskom polumaratonu i štafetu na Novosadskom maratonu (2010), pobedila je na Palićkom polumaratonu 2011, 2012. i 2013, bila je treća na Podgoričkom polumaratonu 2011, druga na noćnim trkama u Celju i Vrhnici, u Sloveniji, prvak Balkana za veterane na pet kilometara u krosu, u Beogradu, prva na državnom prvenstvu za seniore u maratonu u Novom Sadu 2014.