Osećam umor u poslednje vreme i počeli su da se javljaju bolovi, kakve ranije nisam imala, pa sam rešila da je dosta s rukometom, kaže Slađana Pop Lazić u intervjuu za SportFem.
Pivot francuskog Bresta rešila je da na kraju sezone okonča bogatu karijeru, uprkos tome što je imala ponudu da produži ugovor. Prošle godine Slađana se prvo oprostila od reprezentacije Srbije, a sad je definitivno prelomila da će još samo nekoliko meseci biti aktivna igračica.
Koji je uzrok za kraj karijere? Da li su razlozi rukometni ili privatni?
„Rešila sam da završim, jer osećam da je vreme. Nema specijalnih razloga, ništa privatno, niti rukometno u smislu da nemam ponude. Ima ih, ali jednostavno ne želim više da igram. Javila se želja da vidim taj „drugi život“, posle sporta.“
Uspešni profesionalni sportisti često teško podnesu kraj karijere, upadnu čak i u depresiju ili jednostavno im treba mnogo vremena da se priviknu na, kako ste rekli, drugi život. Imate li vi taj strah?
„Ne plašim se penzionerskih dana. Načisto sam s odlukom da je to to. Nikad u životu nisam imala povrede, ali poslednjih godinu dana javljaju se bolovi, umor i ne želim više da rizikujem da dođe do neke vreće povrede. Takođe, u poslednje dve ili tri sezone čitava ova situacija sa kovidom je veoma frustrirajuća, ta neizvesnost hoće li biti utakmice ili neće, sve to utiče na psihu i dođe do umora sa te strane“.
Šta očekujete u Brestu do kraja sezone?
„Uh, pa očekujem da napravimo što bolji rezultat. Nismo dobro počeli sezonu, imali smo promene u klubu, u upravi, pa smo dobili i novog mladog trenera. Mogli smo bolje da počnemo, sad smo u obavezi da dobijemo sve utakmice, tako da je u ovom trenutku jedini cilj da ostvarimo što bolji plasman“.
Dugo već igrate u Francuskoj. Planirate li da ostanete tamo da živite ili ćete se vratiti u Srbiju?
„Već godinama sam ovde i planiram da ostanem, iako još nisam odlučila šta i kako ću da radim. Želimo lepo da se odmorim za početak, da malo proputujem, pa ću onda na miru da donesem odluku. Kao što sam rekla, ne plašim se novih izazova, ovde u Francuskoj stvarno imam mnogo opcija. Ko hoće da radi za njega uvek ima posla. Imam već i ponude nekih klubova da počnem da radim. Malo su me zatekle te ponude, iako sam u Francuskoj već 10 godina, znam da me cene, ali uvek vas takve ponude pozitivno iznenade“.
Prošle godine ste se oprostili od reprezentacije, koja je pre dva meseca igrala na Svetskom prvenstvu u Španiji. Kakav su utisak na vas ostavile devojke i kako vidite budućnost nacionalnog tima?
„Naravno da sam pratila reprezentaciju i meni je decembar baš bio prelep. Bilo je zadovoljstvo gledati ih, bile su jedinstvene, složne. Bio im je prisutan osmeh na licu i pokazale su se u lepom svetlu. One su lepo igrale, žao mi je što zbog kovida nisu mogle da se bore za još bolji plasman, ali pred njima je lepša budućnost. Ne može sve odmah, treba još rada i napredovanja, ali na mene su ostavile pozitivan utisak. Sa osmehom sam ih gledala“.
