Pratite nas

Miks

Nina Radulović o “slučaju Habard”: Pravičnost i inkluzija ne mogu zajedno

Nina Radulović o “slučaju Habard”: Pravičnost i inkluzija ne mogu zajedno

Srpsku strelkinju Ninu Radulović vrlo je zainteresovala tema inkluzije transrodnih osoba u olimpijski sport. Preciznije, dozvola Međunarodnog olimpijskog komiteta da se Lorel Habard, koji se do 2013. godine takmičio u muškoj kategoriji, na predstojećim igrama u Tokiju nadmeće sa ženama u dizanju tegova.

Nina smatra da se do ove odluke došlo pomalo ishitreno i konstatuje da “tri ključna sportska ideala – pravičnost, fizička zaštićenost i inkluzija – ne mogu postići istovremeno”.

“Šta je to princip pravičnosti u sportu? Između ostalog, on podrazumeva poštovanje pravila, sudije i protivnika. Princip pravičnosti je prisutan kako u amaterskom tako i u elitnom sportu. Na primer, nije fer lažirati status osobe sa invaliditetom u paraolimpijskom sportu, nije fer sarađivati sa kladionicama oko nameštanja rezultata, nije fer koristiti nedozvoljene supstance. Naravno, status pravičnosti jednog ne zavisi od ishoda takmičenja. Može se očekivati da će Jusejn Bolt pobediti na 100 metara. Ali ako se spotakne ili ima loš start, to ne znači da je nepravedno izgubio. Ako je procedura poštena, onda je ishod pošten. Sportska regulativna tela bi trebalo da obezbede pravičan proces. Pravičnost postupka, pak, zavisi od odnosa između pravila i opravdanosti kategorija”, kaže Nina za SportFem.

Ona naglašava da Milica Mandić, Ivana Španović ili Milica Dabović, ne bi imale zapažene rezultate kad bi se nadmetale u muškoj konkurenciji. Čak ne bi bilo neophodno da se bore sa najjačima iz njihovih disciplina, već i sa prosečnim predstavnicima svakog od tih sportova.

“Kada je u pitanju inkluzija transrodnih osoba muškog pola u ženski sport, mišljenja su podeljena. Sportska tela, sportisti i gledaoci nisu sigurni koje je najpravičnije rešenje. Prvo moramo razumeti svrhu takmičarskog sporta. Sport postoji kako bi nagradio izvrsna postignuća. Ta postignuća su rezultat fizioloških svojstava koja su optimizovana sportskom pripremom i okolinom. Milicu Mandić, Ivanu Španović i Milicu Dabović prepoznajemo kao izvanredne sportistkinje jer poseduju optimalnu fiziološku spremu koju su iskoristile tokom priprema za osvajanje olimpijskih medalja. Ipak, kada bi se one borile, skakale ili igrale košarku protiv elitnih muških sportista ne bi mogle da ostvare ista postignuća.”

Radulovićeva do detalja navodi koliko je razvoj muškaraca u periodu puberteta važan faktor koji dečake od tog momenta čini superiornijima u odnosu na devojčice. Zato i postoje određeni sportovi u kojima su dečaci i devojčice pomešani do uzrasta od 13 ili 14 godina.

“Razlike u performansu postoje zato što sportistkinje nisu prošle kroz muški pubertet — izloženost androgenim hormonima (od kojih je najpoznatiji testosteron) koji su zaslužni za razvoj polnih karakteristika u materici, pubertetu i odrasloj dobi. Kako sportski naučnik Ros Taker navodi, u anatomske i fiziološke razlike spadaju duže i jače kosti, uža karlica, veće srce i veća pluća, procenat telesne masnoće, povećana mišićna masa i znatno povećana mišićna snaga. Ove biološke razlike stvaraju jaz u sportskim rezultatima i razlog su zašto imamo posebnu žensku kategoriju — kako bi se osigurala pravičnost i fizička zaštita. Pa tako, jedini razlog zbog kojeg možemo da slavimo postignuća izuzetnih sportistkinja jednako kao i sportista je taj što postoji zasebna ženska kategorija.”


Nina je takođe ispratila vrlo detaljan članak britanskog Gardijana, čije delove je preneo SportFem, o učešću Lorel Habard na Igrama. Ona konstatuje da krivca ne bi trebalo tražiti u predstavnici Novog Zelanda, već u onima koji kreirali uslove i stvorili situaciju da Habardova sad ne krši nijedno pravilo time što će se takmičiti s damama u Tokiju.

“Kako britanski Gardijan prenosi, novozelandska premijerka Jacinda Ardern izjavila je da odluka da Habard nastupi u Tokiju „poštuje pravila“. Iako je Habard u žiži javnosti već nekoliko godina a ponajviše od ponedeljka kada je najavljeno da će nastupiti na OI u Tokiju ovog leta, kritike bi trebalo da se upute sportskim telima i zakonodavstvu zbog kojih je učešće Habard u skladu sa pravilima. Još 2003. godine Međunarodni olimpijski komitet objavio je smernice za učešće transrodnih osoba u ženskom sportu. Tada su smernice podrazumevale genitalnu operaciju, pravni status i supresiju prirodne produkcije testosterona. Ove smernice su revidirane 2015. i genitalne operacije i pravni status više nisu na spisku uslova. Smernice iz 2015. koje su omogućile da se Habard takmiči sa dizačicama tegova donesene su u nedostatku dokaza, kao i one iz 2003. Međutim, nedavno objavljene naučne studije zaključuju da „snaga se može dobro očuvati kod transrodnih osoba tokom prve 3 godine hormonske terapije“ bez obzira što „većina terapijskih intervencija rezultira gotovo potpunom supresijom nivoa testosterona“. Ovo je presudno —  bez obzira na postpubertetsku supresiju testosterona sportisti zadržavaju značajan deo muških bioloških prednosti. Drugim rečima, nivo testosterona je bitan zbog njegove funkcije u toku razvoja a ne samo u datom momentu merenja nivoa hormona. Neki transrodni sportisti, poput Džaje Sejalue  iz Američke Samoe su i više nego svesni ove prednosti i ponosno se takmiče van ženske kategorije.”

Konačno, kad podvuče crtu, Nina dolazi do sličnog zaključka koji smo doneli i mi. Zauzimanje stava o učešću Lorel Habard na Igrama je poput “tamnog vilajeta”, kajaćete se, odnosno pogrešićete šta god da kažete i tvrdite.

Treba se boriti za sve vrste jednakosti i ravnopravnosti i inkluzija, naročito u sportu, ali kako podržati takvu ideju kad ona direktno ruši osnovne postulate sporta.

Ili što bi Nina rekla – pravičnost, fizička zaštićenost i inkluzija ne mogu postići istovremeno.

“Sada je mnogima i više nego jasno da se tri ključna sportska ideala —  pravičnost, fizička zaštićenost i inkluzija —  ne mogu postići istovremeno. Na osnovu dostupnih naučnih dokaza, inkluzija će se dogoditi na štetu pravičnosti i verovatno fizičke sigurnosti žena. Trenutne smernice nisu odraz pravičnosti a jednakost još nije postignuta u olimpijskim kategorijama, elitnom sportu, sportskom učešću, sportskim institucijama i širem društvu. Posle Olimpijskih igara, MOK će započeti konsultaciju oko pitanja učešća u ženskom sportu a ovoga puta će biti bitno da procedure budu transparentne, u skladu sa naučnim dokazima, i da se sveobuhvatni princip pravičnosti ne istisne potrebom za inkluzijom u zaštićenu kategoriju”, zaključuje Nina Radulović.

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Miks