Proslavljeni srpski fudbaler i trenutno član australijskog Sidneja, Miloš Ninković, ponosan je što njegove ćerkice treniraju fudbal i voleo bi da jednog dana obuku dres reprezentacije.
Starija Angelina (9), kako sam Miloš kaže, više je posvećena treninzima i zaluđena fudbalom, dok mlađa Dorotea (7) prati sestru i slavnog oca.
Nekadašnji reprezentativac Srbije i fudbaler Crvene zvezde kaže da nije nagovarao ćerkice da krenu na fudbal, već su same izrazile želju.
„Imam utisak da Angelina trenira zato što stvarno voli. Kao mlađu smo je vodili na tenis, gimnastiku, ali je sama jednog dana rekla da želi isključivo fudbal i poštovali smo njenu želju. Mlađa, čini mi se, više želi mene da impresionira, pa zato trenira“, kaže Ninković u razgovoru za SportFem.
Neizbežno je da u kući gde je toliko fudbalera i fudbalerki glavna tema bude – fudbal!
„Angelina voli da gleda utakmice, stalno nešto zapitkuje. Doduše, ne može da izdrži da gleda baš ceo meč kao ja, nema toliku koncentraciju, ali prati i video snimke na Jutjubu. Pitala me je pre neki dan ko je najbolji fudbaler na svetu? Odgovorio sam joj da je po mom mišljenju to Mesi i onda je gledala neke klipove o njemu. Raspravljala se s dečacima u školi. Neki od njih više vole Ronalda, a onda im odgovori:“Ali moj tata kaže da je Mesi najbolji“, opisuje Miloš.
Neke od srpskih reprezentativki, poput Milice Mijatović, igrale su u Australiji i prenele nam utiske da se radi o veoma ozbiljnoj organizaciji. Ninković samo potvrđuje.
„Fudbal je ovde baš široko rasprostranjen i tek se razvija. Australija je dobila organizaciju narednog Svetskog prvenstva u fudbalu, tako da se očekuje u narednim periodu da se još više novca uloži i da se još bolje promoviše ženski fudbal, mada je već sad na veoma visokom nivou. Ne mogu sad da tvrdim i nemojte da me držite za reč, ali prilično sam siguran da sam skoro video podatak da je identičan broj dečaka i devojčica koji treniraju fudbal“.
Ozbiljna je liga za seniorke, ali se ozbiljno i pažljivo radi s mlađim kategorijama.
„Liga seniorki je ista kao muška, brojala je 11 klubova, mada moguće da je ove sezone malo više ekipa. Igra se pet meseci u godini, a gotovo svi veliki klubovi koji imaju mušku ekipu imaju takođe i žensku selekciju. Moj Sidnej trenutno ne, ali mislim da će već od naredne sezone imati ženski tim. Tako da moje ćerkice sad treniraju u jednom lokalnom klubu, u kraju u kojem žvimo, ali imaju treninge dva puta dnevno, svakog vikenda utakmice, jednom kod kuće, jednom na strani… Zaista je sve lepo organizovano.“
Srbija, međutim, tek polako počinje da se „otvara“ ka ženskom fudbalu, jer se „najvažnija sporedna stvar na svetu“ i dalje kod nas smatra zabavom samo za muškarce.
Ninković priznaje da mu je odlazak u Australiju otvorio oči.
„Iskren da budem, dok sam živeo u Srbiji razmišljao sam na isti način. Takođe sam smatrao da je fudbal za muškarce, za dečake i nije mi padalo na pamet da bi moje devojčice mogle da se bave istim sportom kao ja. Australija mi je otvorila oči, tek sam dolaskom ovde shvatio koliko nisam bio u pravu i koliko je to pogrešan način razmišljanja. Deca treba da rade ono što vole, pogotovo ako žele da se bave sportom, mi kao roditelji moramo da ih podržimo u tome maksimalno. Apelujem na ljude u Srbiji da otvore oči i um, da dobro razmisle i da podrže ćerkice i devojčice koje žele da se bave fudbalom.“
Miloš ne želi da svojim naslednicama nameće bilo kakvo breme, ali miriše mu da bi Angelina mogla da ostane u fudbalu. On bi voleo da jednog dana obuče dres reprezentacije, isti onaj koji je on nosio na Svetskom prvenstvu u Africi 2010.
„Naravno da bih voleo da igra za reprezentaciju ili Zvezdu. Ne znam još šta ćemo da radimo kad završim karijeru, da li ćemo da se vratimo da živimo u Srbiju ili ćemo ostati ovde, jer smo dobili australijske papire. Tako da bi Angelina mogla da bira između dve reprezentacije. Šalu na stranu, ovde su zaista fantastični uslovi, nisam siguran da će u Srbiji biti takvi u neko dogledno vreme.“
