Ostala je Milica Mandić posle Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine sinonim za – zlato. Pa, kada uzme srebrnu medalju, to nekako prođe manje zapaženo.
Ali, srebro sa pre nekoliko dana održanog Evropskog prvenstva u Sofiji ima, bez one dosadne fraze, zaista poseban sjaj, jer je Mandićeva na njega otišla – bez treninga!
Milica je bila gošća u emisiji „Na putu za Tokio“ na RTS-u i u njoj je otkrila da se usred priprema za prvenstvo Evrope razbolela od korona virusa. I ona i njen trener Dragan Jović.
„Psihički mi je bilo teško za vreme karantina, kada sam bila kod kuće, jer smo bili u dobrom treningu i iskreno sam se radovala kako se bližilo EP, jer se dugo nisam takmičila, a bio je to i jedan korak bliže Olimpijskim igrama, jedna velika proba. Na kraju se desilo da smo bili pozitivni i Gale (Dragan Jović) i ja, pa kada su svi drugi trenirali, ja sam sedela kod kuće, što je meni teško padalo. Da iz punom treninga dođem do toga da pravim 100 koraka u toku dana“, počela je priču Milica Mandić.
Korona je prošla, ali srpska zlatna olimpijka nije znala da li će moći da ide na EP.
„Čim sam dobila negativan test otišla sam kod lekara, da vidim da li mogu da dobijem odobrenje da treniram i da se takmičim. Htela sam da odem da se pregledam, da vidim da li ima nekih posledica. Da su mi lekari rekli da ne mogu da idem, to bi bila finalna odluka. Dogovorili smo se i da ako osetim bilo kakvu nelagodu tokom treninga ili takmičenja, tu bi se završilo. Uradili smo sve moguće preglede i testove i kad su videli da korona nije ostavila posledice, dobila sam zeleno svetlo“
S druge strane, dozvola da se takmiči nije značila da će Milica biti spremna za sam šampionat.
„Kada se sa pregledima sve završilo kako smo priželjkivali, otišli smo na EP sa velikom željom i motivacijom da napravimo rezultat. Morali smo da napravimo taktiku, jer kondicija nije bila na najboljem mogućem nivou, ali ispostavilo se da je bilo – sjajno. Uz Galetovu taktiku, odmor između rundi, a bila je i doktorka pored mene, išli smo korak po korak. Bili su neki mečevi teški, u finalu sam vodila dve runde, bila sam blizu, ali nisam mogla da izdržim taj tempo do kraja“.
Slede Olimpijske igre. Ako se budu održale. Milica čvrsto veruje da će videti Tokio. I za Japan se sprema sa velikim ambicijama.
„Uporno pričam da će biti Igara, iskreno se nadam tome. Što se tiče očekivanja, uvek su velika od našeg tima. Mislim da je ovo sjajna generacija naših sportista, iako ima 65 takmičara do sada verujem da će još mnogo njih da se priključi olimpijskom timu. Mislim da će biti sjajno, mada ne volim da pričam o brojkama, koliko će biti medalja. Mnogo je takmičara sa iskustvom, koji su već bili na OI i znaju šta ih očekuje. Nadam se dobrom plasmanu“.
Snimak iz Londona dok osvaja zlato i prima medalju dok ide himna verovatno svaki ljubitelj sporta u Srbiji zna napamet. Naravno, zna ga i Milica.
„Moram da kažem da sam ga odgledala mnogo puta. To je velika motivacija za Galeta i mene. Olimpijsko zlato je oduvek bilo veliki san i biće dok god se budem takmičila. Taj snimak uvek budi lepa sećanja i daje mi motivaciju za dalje“.
Onog čega neće biti u Tokiju je da sportisti uživo sa tribina bodre jedni druge. Zbog korona virusa čak ni takmičari neće moći da budu „publika“.
„Prošli i pretprošli put sam imala priliku da gledam naše sportiste. Meni je to inspiracija za trening, za takmičenje, da vidim nekog kako se raduje osvajanju medalje, kako izgara za nacionalni tim. Nema lepše stvari nego se radovati tuđem uspehu. Olimpijski duh ostaje, bodrenje, ceo olimpizam, energija koja se oseća u selu, ali izostaćemo iz sala, nećemo gledati jedne druge“.
Ostaje i da lebdi u vazduhu pitanje da li će Tokio biti poslednje veliko takmičenje u sjajnoj karijeri Milice Mandić.
„Pričala sam o tome, ali kako se sve poremetilo… Prvo da vidim kako će sve da prođe, zdravlje je najbitnie, a na meni je da se utisci slegnu, Svetsko prvenstvo je samo dva meseca posle Igara, pa možda odem i tamo. Prvo da se posvetim OI, pa ću da razmislim šta ću dalje“, zaključila je Milica Mandić.
