Marina Spasić je naša najbolja kik-bokserka i odnedavno članica MMA francuskog tima Ares. Još čeka na prvi meč u oktagonu, ali njena nova organizacija pretenduje da postane jedna od vodećih u svetu.
Marina iz dosadašnje karijere posebno pamti dve situacije.
Jedna je kad je na treningu neplanirano nokautirala muškarca i time pokazala kakav eksploziv čuva u rukama i nogama. Drugi put je, kako sama kaže, umalo nju nokautirao muškarac. I to njen muškarac, njen partner za ceo život, Milutin Živković, koji je prekinuo Marininu borbu kako bi je zaprosio.
Potpisala si ugovor da postaneš MMA borac i da odradiš četiri meča. Da li si imala prvi? Da li ti je bio san da postaneš deo MMA?
„Poziv da se oprobam na MMA sceni je došao spontano, baš kao što je i počela moja borilačka karijera. Ponuda je došla od francuske organizacije ARES. Još nisam imala prvi nastup, zbog situacije koja je zadesila ceo svet. Nadam se da će biti do kraja ove godine. Baš kao što sam rekla, sve je bilo neplanirano, dobila sam savršen ugovor koji se nije mogao odbiti i jako sam srećna što će gledaoci imati priliku da me vide i u kavezu“.
Kako si odlučila da se baviš kik boksom?
„Trenirala sam atletiku osam godina, u jednom trenutku sam poželela da promenim sport. Tako sam i krenula u kik boks. Nisam planirala da budem gde sam danas, ali pokazalo se da je kik boks moja sudbina i životna ljubav“.
Uspela si da nokautiraš muškarca. Šta ti je u tom momentu prolazilo kroz glavu?
„To je bilo na jednom od sparinga u Sinđeliću. Naravno da mi nije bio to cilj na treningu, ali uvek u klubu radimo jake i čvrste sparinge, tako da se to može i očekivati. Razmišljala sam kao i uvek, samo da pružim maksimum u datom trenutku“.
Umeš li svoje umeće, kada zatreba, da koristiš van ringa?
„Preferiram da ga koristim samo u ringu ili sali za trening“.
Da li te se momci plaše?
„Oni koji znaju čime se bavim po malo, a oni koji ne znaju, nikada ne bi pomislili da se pretvaram u zver (smeh)“.
Nedavni si zaprošena u ringu. Kako si se osećala kad si videla da tvoj momak prilazi sa prstenom u ruci?
„Jednom u životu sam bila u nokdaunu u ringu i sudija mi je brojao 10 sekundi da ustanem. Zamalo se ponovilo opet kada sam videla svog dečka kako prilazi sa prstenom. Jako me je iznenadio i nisam nimalo očekivala. Prelepo je! Nije mogao da odabere bolje mesto za prosidbu“.
Kažu za tebe da si bez problema mogla da postaneš manekenka, ali da si izabrala kik boks. Da li si ikad razmišljala u drugom pravcu?
„Iskreno nisam, pošto sam ovde pronašla sreću i ostvarila se i kao borac i kao trener, pedagog mlađoj deci. Otvorila sam svoje dve dečije grupe u svom matičnom klubu Sinđelić. Možda kada zavrsim borilačku karijeru krenem da razmišljam u tom pravcu“.
Čime se baviš kad nisi u ringu?
„Vodim miran život kada nisam u sali. Obično vreme provodim kuvajući zdrave obroke, odmarajući, uživam sa porodicom i prijateljima. Jako retko me možete videti u izlasku. Obično je to posle pobeđenog meča kada od adrenalina tri dana ne uđem u kuću“.
