Pratite nas

Intervju

Marija Masedo: Samo da se naviknem na zimu i biću još bolja u Vrbasu

Tradicionalno mirni i staloženi Vojvođani, preciznije rukometašice Vrbasa, imaju ove sezone pomoć vatrene, temperamentne Brazilke. Nekadašnja reprezentativka u mlađim selekcijama Brazila, Marija Paula Holc Masedo, posle trećine šampionata u Arkus ligi Srbije treća je na listi strelaca sa 62 gola na osam utakmica.

Najviše zahvaljujući njoj Vrbas ima učinak od četiri pobede i pet poraza i nalazi se u sredini tabele, a može i da razmišlja o plej-ofu.

Kako bi ocenila dosadašnji tok sezone i ispunjavate li zacrtani cilj?

„Još uvek se upoznajemo i postajemo de fakto tim. Moja ambicija ovde je da se profesionalno razvijam i pomognem timu da ostvari što bolji učinak.”

Koliko ti onda znači podatak da si trenutno druga na listi strelaca? Planiraš li napad na prvo mesto?

“Mnogo mi znači i moj cilj će uvek biti da pomažem i rastem sa timom. Biti prvi na listi strelaca bila bi posledica napornog rada i saradnje s celim timom.

Vrbas je mali grad, a stanovnici tog dela Srbije uglavom se predstavljaju kao mirni, staloženi… S druge strane, Brazilce uvek prati glas da su temperamentni, vatreni… Kako si spojila te dve krajnosti?

“Moj rodni grad u Brazilu je Kuritiba. Smatram da su ljudi ovde veoma ljubazni prema meni. Nisam još imala nikakav problema. “

Kako ti se dopada Srbija generalno?

“Volim ljude, hrana je dobra i nije tako čudna kao što sam mislila, ali vreme je veoma hladno. Mislim da sam se, sve u svemu, dobro uklopila.”

Kako si stigla u Vrbas, ko je posredovao u tom transferu?

“Moj agent je iz Srbije i uspeo je da stupi u kontakt sa vođama tima i lako su se dogovorili.”

Jesi li se dvoumila da li da prihvatiš? Da li si se konsultovala s nekim u vezi s dolaskom u Srbiju?

“Razgovarala sam sa nekim prijateljima koji već igraju u obližnjim zemljama i koji imaju više iskustva. U početku sam bila malo neodlučna, jer je to bila velika promena za mene, ali sam rešila da rizikujem.”

Da li ti je poznato da je veliki broj sporista, uglavnom fudbalera, igrao u Srbiji? Poznaješ li možda nekog od njih?

“Imam saznanja o tome, ali ih ne poznajem.”

Sećaš li se finala Svetskog prvenstva 2013. kad je Brazil usred Beograda savladao Srbiju u finalu?

“Naravno. Bila je to neverovatna stvar za brazilski rukomet.”

Bila si standardna reprezentativka Srbije u mlađim kategorijama, igrala si na svetskim šampionatima… Kakva je situacija danas?

“Tačno tako. Sa reprezentacijom sam učestvovala na brojnim međunarodnim prvenstvima. Danas nisam u nacionalnom timu, ali to je i dalje ogromna želja, a možda se i ostvari u narednom periodu.”

Jesi li imala ranije priliku da igraš u inostranstvu ili konkretno u Evropi?

“Ovo je prvi put da igram van Brazila.”

Osim veoma dobroj rukometnoj karijeri veoma si posvećena i obrazovanju. Šta si diplomirala?

“Diplomirala sam fizičko vaspitanje i imam dve postdiplomske studije. To su Zdravstvene nauke i Biomehanika. Iako sam svakodnevno posvećena rukometu, studije su mi oduvek bile prednost u životu.”

Kako onda sebe zamišljaš kad završiš profesionalnu karijeru? Čime bi tad volela konkretno da se baviš?

“Nameravam da nastavim da radim u oblasti zdravlja, kao fizički trener. Ne mora to nužno da bude rad sa rukometašima, ali ako bude tim još bolje. Bilo bi super.”

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Reklama

Ovo morate videti

Više u Intervju