Srpska reprezentativka Jelena Lavko kaže da je polufinale Lige Evrope odigrala s napuklim ligamentima. Verovatno je time još više doprinela težini povrede, pa je na kraju morala na operaciju kolena i sad joj sledi barem pola godine pauze. Baš za pola godine Srbiju čeka nastup na Svetskom prvenstvu, ali velika junakinja iz Zrenjanina poručuje da će do tad biti spremna.
Rukometašica rumunske Baja Mare povredila se nekoliko dana uoči duela sa Nantom u polufinalu Lige Evrope, a domaćin završnog turnira ovog takmičenja bio je upravo Jelenin klub. Mediji u komšiluku najavljivali su da srpska rukometašica neće biti na terenu, a ona se našla i u protokolu i na parketu.
“Kada sam se povredila, magnetna rezonanca je pokazala da su 60 odsto pukli eligamenti, a ne 100 odsto. Ipak je to bio fajnal-for, tako da sam ja htela da probam ako mogu, ali na kraju ipak nije moglo. Ispostavilo se da je pukao meniskus i prednji ukršteni eligamenti. Operacija je prošla kako treba, hvala Bogu, počela sam već da radim vežbice, čak sam se i oslonila malo na nogu. Za desetak dana krećem da radim sa fizioterpaeutom. Minimun šest meseci mi predstoji pauza”, kaže Lavko za SportFem.
Bez nje na terenu, Baja Mare je na kraju osvojila treće mesto.
“Iskreno, ja sam zadovoljna, mada na početku sezone su nam rekli da smo mi favoriti za osvajanje Lige Evrope, što na početku ne može realno da se kaže ko će biti. Pogotovo što je u moj klub došlo devet novih igračica i jako je teško da se uklope za tako kratko vreme. Drago mi je da smo uspele da dođemo do fajnal-fora, uprkos da smo svi bili novi igrači ovog leta i da se pola nas nije ni znalo.”
Klub iz istoimenog rumunskog grada drugi je na tabeli nacionalnog šampionata, ali će biti teško dostići vodeći Bukurešt.
“Jako je nezgodno zbog korenavirusa, sve se poremetilo. Nama je krenula kasno liga, ovih poslednjih mesec dana treba da odigramo 15 utakmica što je jako naporno za svakog igrača, pa nažalost dođe i do povrede. Kako bude – biće, to je sve sport, videćemo.”
Zanimljivo je da Jelena Lavko ima bogatu internacionalnu karijeru, ali je igrala samo u zemljama koje se graniče sa Srbijom: u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Mađarskoj, sad u Rumuniji…
“Jednim delom sam uvek gledala da budem bliže, da mogu kolima da odem kući. Imala sam ponude za druge zemlje koje su dalje, ali nekako nikad nisam htela da odem mnogo dalje od Srbije. Pritom, Mađarska i Rumunija su jedne od najjačih liga, tako da mislim da je to dobra stvar.”
Povratak u neki domaći klub pred sam kraj karijere trenutno nije Jelenina opcija, ali zato jeste da u svojoj zemlji počne s trenerskim poslom.
“Ne znam, to je jako daleko. Htela sam da prestanem da igram posle ove sezone, ali eto na kraju sam odlučila da odigram još jednu, sad sam se povredila, zaista ne znam šta će biti u budućnosti. Iskreno, ako se vratim u Srbiju više bih volela da nešto radim i stvorim porodicu. Možda jednog dana, ali bih pre radila nešto u rukometu, kao trener na primer, nego što bih igrala.”
Mnogo je trenera, ali i selektora na klupi Srbije promenila tokom karijere. Sad naše devojke u nacionalnom timu predvodi Uroš Bregar, a Lavko kaže da je zadovoljna kratkom saradnjom sa Slovencem.
“Ovo što smo bili sa njim u aprilu, bilo je jako malo vremena za puno stvari koje su trebale da se odrade, jer je novi selektor, novi sistem, nova pravila. Rukomet je rukomet, ali svaki trener ima nešto svoje što želi od nas i svaki ima nešto drugačije. Sreća je što smo mi igračice dugo zajedno, pa nam nije teško da se uklopimo u njegov sistem. Meni lično se sviđa i zadovoljna sam kako on radi. Dosta je posvećen, čak i za te male detalje koje dovode do uspeha. Iskreno se nadam da ću biti spremna za decembar za svetsko. Mislim da možemo do medalje, samo treba da budemo uporni, da tu zamisao koju trener ima da se ispoštuje do kraja i ne bi trebalo da bude problema. Ako budemo kompletni i zdravi, smeši nam se lepa budućnost.”
Neizbežno je da rođenu Zrenjaninku upitamo šta to ima čarobno u ovom gradu iz vojvođanske ravnice pa je izrodio takve asove ženskog sporta kao što su: Ivana Španović, Jovana Brakočević, Maja Ognjenović, Snežana Perić…
“Sećam se od malih nogu, u Zrenjaninu u naselju gde sam živela, bili su sportski tereni i to je bilo puno dece ceo dan. Svaki dan su se tu igrali fudbal, košarka, odbojka, stoni tenis.. Stvarno smo sportski grad, meni je drago da je toliko uspešnih sportista baš iz Zrenjanina, ali mislim da je to više od osobe do osobe.”
