Kad ona nadgleda bazen, nema opasnosti! Vaterpolistkinja Palilule Kristina Miladinović (23) godinama pazi na bezbednost ljudi na bazenima širom Beograda gde radi kao spasilac.
Toliko se izveštila, da je postala instruktor spasilaštva na vodi, ali to nije sve.
Pre podne Kristina radi u kancelariji na bazenu “11. april” na Novom Beogradu gde se bavi papriologijom, regrutacijom kadrova, planom obuka i osmišljavanjem raznih akcija. Zatim podučava buduće spasioce, a u popodnevnim satima drži časove plivanja i vaterpola na bazenu “Royal4kids” i u vrtiću “VK Partizan”.
Završila je višu medicinsku školu, upisala je Filozofski fakultet, sa VK Palilula juri titulu i kako kaže nikada joj nije dosta ni bazena, a ni posla. Poznata je po gruboj igri, nadimku “atom mrav” zbog visine od 157 centimetara, ali i neobičnom hobiju – voli da skuplja bube.
Kako si počela da se baviš vaterpolom?
“Počela sam da igram slučajno. Moj brat blizanac je krenuo na treninge vaterpola, dok sam ja trebala da idem na plivanje. Ali eto, uskočila sam pre njega na njegov trening i tu ostala.”
Trener VK Spartak je rekao da mnoge devojčice ne počinju da igraju vaterpolo zato što se plaše da će biti krupne. Jesi li imala i ti takve strahove?
“Nisam se nikada plašila da li ću biti krupna, niti sam se obazirala na to da li ljudi misle da imam velika leđa ili ne. Ako ste lepi iznutra, manje je bitno kolika vam je ruka ili da li su vam oči češće crvene nego što imaju maskaru. Zanimljivo je biti drugačiji.”
Vojvodina je prvi put u istoriji šampion Srbije (VIDEO)
Vaterpolo je poznat kao grub sport. Kažu da ti umeš da budeš nezgodna u bazenu.
“Poznata sam kao igračica koja igra malo grublje. Nikad mi nije namera da nekoga namerno udarim. Sva sam ,,skraćena” pa često umem nekog da opalim, a da toga nisam ni svesna. Ali u ženskom vaterpolu možete uvek da se iznenadite. Ima svega: od ujeda do udaranja pesnicama. Uvek smo modre i izgrebane.”
Vaterpolo ti je, između ostalog, doneo i divna prijateljstva, jedno od njih je sa saigračicom Anđelom Petković.
“Ne znam da li sam više ja sazrela pored nje, ili ona pored mene. Ali jedno je sigurno, ne bih mogla da zamisli svoj život bez nje. Anđela Petrović je moj oslonac, podrška, sestra, kuma, ne znam ni koji opis bi mogao dovoljno da opiše koliko je naše prijateljstvo posebno.”
Član si reprezentacije Srbije od 2013. godine. Prošla si mnogo juniorskih takmičenja, debitovala si za seniorski tim na Evorpskom prvenstvu u Beogradu 2016. godine. Kakav je osećaj igrati za svoju zemlju?
“Često mi suza krene kada čujem da se intonira himna Srbije na predstavljanju reprezentacija. Ne postoji ništa lepše od toga kada branite boje svoje zemlje.”
Zbog čega si postala spasilac?
“Poznata sam kao radilica. Volim obaveze. Još u srednjoj školi sam želela da radim i osećala sam se lepo kada sama zaradim za nešto što želim. Posao spasioca mi je upravo to pružio. Vremenom je raslo interesovanje i želja da napredujem u tome što više.”
S obzirom na to da si visoka 157 centimetara imaju li ljudi predrasude kad te video kao spasioca? Da li se možda plaše da nećeš imati dovoljno snage da ih izvučeš iz vode ukoliko to bude neophodno?
“Većina ljudi pogrešno gleda na sam posao spasioca. Misle da smo tu da bi reagovali kad dođe do nezgode. Ne shvataju da su sva ona naša ,,smaranja” ustvari preventivni saveti da do nezgode ne bi došlo. Ne smatram da treba da postoji razlika izmedju ženskog i muškog spasioca, ali da, ljudi umeju da sumnjaju u nežniji pol. Zato bih istakla da Udruženje spasilaca na vodi Srbije radi profesionalne obuke gde učimo ljude da je veština suština. Ja bih to rekla: ,,Ako znate kako, nije bitno koliko jako”. Ponosna sam na sve moje koleginice. ”
Jedne posao spasioca asocira na seriju “Čuvari plaže”, dok drugi misle da je to veoma dosadan posao. Kako bi ga ti opisala?
“Svaki dan na bazenu je priča za sebe, svaki dan imate priliku da naučite nešto novo. Da nisam u spasilaštvu verujem da nikada ne bih naučila da vozim čamac ili da vežem neki zanimljiv čvor. Ne bih upoznala sjajne ljude koji su me naučili kako se nosi ili puni tuba, kako se skija na planini. Sa kvalitetnim ljudima, ni jedan posao ne može biti dosadan.”
Da li si imala neke dramatične situacije dok si nadgledala ljude na bazenu?
“Desi se da se neko oklizne ili padne u nesvest pa se povredi. Bilo je i situacija u kojima se neko potuče na bazenu ili iseče. Sve su to neke stvari koje su ,,normalne”. Naravno, mi smo tu da to sprečimo i svedemo te nezgode na minimum. Ali, volim da pričam o tome šta sve donosi ovaj posao. Mogla bih knjigu da napišem koliko sam dobih ljudi upoznala i stekla divna prijateljstva. Za mene su svi oni heoriji.”
Zbog tvoje visine zovu te “atom mrav”. Da li ti se sviđa taj nadimak?
“Imam puno nadimaka, ali ovaj baš volim. Trudim se da budem primer da nikakva predispozicija ili bilo koji drugi faktor ne smeju da utiču na to da se posvetite nečemu što volite da radite.”
Šta radiš u slobodno vreme?
“Tetka sam dvoje mališana. Poznata kao ,,Keka”. Obožavam da ih učim zanimljivim stvarima i da ih oslobađam straha, na primer od buba. Zbog toga ih zajedno hvatamo. Kad smo kod buba, obožavam i Anđeli da ih donosim na trening. Svima priredim šou da gledaju dok je jurim sa bubom u rukama.”
