Reprezentativka Srbije i ragbistkinja Crvene zvezde Karolina Blizanac kaže da je od prvog treninga znala da će ragbiju posvetiti život. Dan kada je počela da trenira ovaj sport, o kom se u Srbiji malo zna i piše, pamti kao da je bio juče.
Rešena je da što veći broj ljudi upozna sa ragbijem i da im prenese barem delić svoje ljubavi prema njemu. Osim što igra, Karolina i sudi na ragbi utakmicama.
Kada si ti prvi put čula za ragbi?
„U moju školu su pre tri godine došli igrači Crvene zvezde Miodrag Tomić i Stefan Nikolić (sada igrač Dorćol Tajgers) da prezentuju ragbi i tad sam prvi put čula za ovaj sport. Dok su oni govorili o ragbiju i objašnjavali kakav je to sport meni je kroz glavu odmah prolazilo:”Ovaj sport je za mene“.
Zbog čega si to pomislila? Šta ti se najviše dopalo?
“Pomislila sam da je ragbi nešto u čemu vidim sebe zato što ima sve što ja volim; trčanje, razmišljanje, kontakt, nova upoznavanja. Najviše mi se sviđa to što nisi nikad sam na terenu, upoznaš ljude koji će biti tu za tebe, ne samo na utakmici, već i u životu. Zbog tog sporta ja imam drugu porodicu u kojoj mogu da budem svoja i gde me svi prihvataju takvu kakva jesam.”
Sećaš li se kako je izgledao tvoj prvi trening?
“Naravno! Bilo je to 21. aprila 2018. Odmah nakon tog prvog treninga sam znala da ću nastaviti da treniram i da ću zavoleti sve u vezi sa ovim sportom.”
Kada govore o tebi kažu da si manekneka zalutala u ragbi. Da li ti prijaju takvi komplimenti?
“Ne prijaju mi, jer to odmah pokazuje da ljudi imaju velike predrasude prema ragbiju. Misle da su devojke koje se bave ovim sportom mnogo krupne i drugačije od ostalih”
Koliko je ovaj sport popularan u našoj zemlji?
“Ragbi nije toliko popularan sport kod nas. U Srbiji ljudi najviše vole fudbal i košarku, onda idu svi drugi sportovi, pa tek pri kraju ragbi. I to je tako na moju veliku žalost. Mi koji smo u ovom sportu trudimo se da se o ragbiju što više zna i da se prošire vidici ljudima. Kada bi oni znali koliko je ovaj sport drugačiji od drugih, verujem da bi im se svideo. Ljudi bi želeli da ga gledaju, ali i da ga treniraju.”
Kako bi onome ko ne zna mnogo o ragbiju opisala taj sport?
“Ragbi je sport u kom mnogo mora da se razmišlja. Svima je čudno kada kažem da se lopta baca unazad. Tako mi osvajamo što više metara, jer osoba koja ima loptu treba da traži prostor gde može da prođe ili da baci pas da njegov saigrač prođe napred. Kao što je poen u fudbalu tako što daš gol, mi treba da spustimo loptu u esej prostoru i to je četiri boda. Posle svakog eseja šutira se u gol i to je pretvaranje koje se boduje sa dva poena.”
Kako reaguju ljudi kada čuju da treniraš?
“Ljudi koji su samo čuli za ragbi kažu da je mnogo agresivan sport, ali zapravo nije toliko. Tačno je da se mi obaramo na terenu, ali sve je u tehnici. Mi jednostavno imamo tehniku obaranja. Kada ne možeš nekoga sam da oboriš prilazi tvoja saigračica i pomaže ti i onda to bude dva na jedan obaranje, ima i tri na jedan… Sve u svemu, o ragbiju ima dosta da se priča, ali verujem da bi i ljudima bilo lakše kad bi došli i videli uživo sve.”
Osim što igraš, ti i sudiš utakmice. Šta je teže?
“Isto je teško. Pravila moraju da se znaju, pritisak je isti, a i adrenalin”
Igraš i za reprezentaciju. Kako se Srbija kotira?
“Dobro se kotiramo u svetu ragbija. Trenutno smo deveti na svetu, ali ako uspemo da omasovimo ovaj sport verujem da možemo da očekujemo i bolje rezultate. Sledeće godine trebalo bi da igramo Evropsko prvenstvo pa se nadam da ćemo tamo moći da pokažemo svoje znanje.”
