Na koje god takmičenje da je otišla u poslednje vreme, karatistkinja Jovana Preković vratila se sa zlatnom medaljom.
Svetska I evropska šampionka u kategoriji do 61 kg dominaciju je još jednom potvrdila na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u Poreču. Ali, nije Jovana dobra samo u napadu i odbrani na strunjači. Ove veštine koristi i kao deo Vojske Srbije gde je zaposlena.
O tome da li je udobnije u kimonu ili uniformi, Olimpijskim igrama gde je mnogi već vide na postolju, zašto je izabrala da trenira karate, Jovana Preković je govorila za Sportfem.
Kakvi su utisci sa upravo završenog Evropskog prvenstva gde ste sačuvali zlato?
“Evropsko prvenstvo je bilo poslednje takmičenje za prikupljanje kvalifikacionih bodova za OI i to govori o jačini takmičenja. Bila sam jako motivisana i spremna da održim kontinuitet osvajanja zlatnih medalja u ovoj godini i drago mi je što sam uspela drugi put da dođem do vrha Evrope i otpevam himnu, što je najlepši osećaj za jednog sportistu”.
Na Olimpijske igre, prve na kojima je karate uvršten u program, odlazite kao svetska i evropska šampionka. Kakva su očekivanja?
“Očekivanja sam odavno ostavila po strani, dugo su me kočila i remetila u mojim ciljevima. Nekako sam prevazišla da očekujem bilo šta, sada se samo svesno prepustim svom radu, svojim trenerima i bezrezervno verujem u sve što sam vizualizovala”.
Osećate li pritisak pred OI, jer se od šampionke sveta i Evrope očekuje i treća, olimpijska medalja?
“To uvek postoji, samo je razlika ko se kako nosi sa tim pritiskom. Ja se osećam zaista spremno i motivisano na sve što dolazi”.
Zanimljivo je da ste zaposleni u Vojsci Srbije? Otkud to i šta je vaše konkretno zaduženje?
“Ministarstvo odbrane je 2019. godine osnovalo Sportsku jedinicu Vojne akademije, u čijem se sastavu nalaze vrhunski sportisti. Naš zadatak je pre svega da časno i dostojanstveno branimo boje Srbije na svim takmičenjima i predstavimo našu zemlju najbolje što možemo. Naravno, pored toga uključeni smo u sportske sekcije, gde radimo sa kadetima i pomažemo im da napreduju u psihofizičkom smislu. Imamo mogućnost korišćenja svih resursa Vojne akademije i možemo da se na visokom nivou pripremamo za takmičenja”.
Da li se lepše osećate kada nosite kimono ili uniformu?
“Uniforma mi jako lepo stoji, ali u kimonu se osećam sigurno, jer kimono nosim ceo svoj život”.
Vojska ima i svoju reprezenataciju koja je učestvovala na igrama u Vuhanu…
“Karate nažalost nije svrstan u vojna takmičenja, ali se iskreno nadam da će se sve to promeniti i da će karate naći svoje mesto i tu”.
Kako je izbor pao na karate, kada ste počeli da trenirate?
“Moj trener Roksanda je držala časove karatea u svim vrtićima u Aranđelovcu i deda je odlučio da me upiše, jer sam bila opčinjena crtanim filmom Zmajeva kugla, u kom je glavni junak Goku sa odličnim poznavanjem borilačkih vestina i naravno htela sam da budem kao on”.
Koliko vam je epidemija korone izmenila uobičajeni ritam treniranja?
“Imala sam sve uslove za treniranje i u toku korone, tako da se kod mene situacija nije mnogo promenila. Naravno, nedostajala mi je moja sala, ali uspeli smo da improvizujemo i napravimo sve što je potrebno za trening i za održavanje fokusa”.
Čime se bavite kad ne trenirate? Imate li neki hobi?
“Volim da šetam, čitam knjige, gledam filmove, provodim dosta vremena sa svojim dragim ljudima i uživam u hrani”.
