Dugo se karate borio da bude uvršten u program Olimpijskih igara i u tome je uspeo prošle godine kada su se prvi put u istoriji takmičari u Tokiju borili za medalje na najvećem sportskog događaju na svetu.
Srbija je bila deo tog istorijskog trenutka i to u najsjajnijem svetlu, jer je Jovana Preković obradovala naciju osvajanjem zlata. Aranđelovčanka je, uz tekvondoistkinju Milicu Mandić i vaterpoliste, uzela titulu u Japanu.
Priliku da ponovo pokuša da se nađe na pobedničkom postolju na Olimpijskim igrama, Jovana, nažalost neće imati, jer karate nije ostalo u programu ove smotre, koja se već 2024. održava u Parizu.
“To ima veliku ulogu u tome što sada razmišljam kako ću i šta ću dalje sa sportskom karijerom. Bila sam razočarana kada sam čula da karate više neće biti u programu Olimpijskih igara. To je za mene bila motivacija kada sam odlazila na treninge i na koji način sam trenirala. Mogu da zamislim koliko se mladih karatista razočaralo što nismo zadržali taj status. U Tokio smo išli da prezentujemo naš sport i da pokušamo da ostanemo u olimpijskoj porodici. Nismo, međutim, uspeli i verujem da je to ljudima koji su dugo u karateu, a i deci, teško palo. Ima, ipak drugih velikih i lepih takmičenja, koja će uvek biti motiv za mlade. Da je karate zadržalo mesto na Igrama ja bih nastavila da treninram tempom kao što sam do sada. Sada dajem sebi vremena da razmislim šta ću dalje i želim da donesem pravu odluku”, rekla je Jovana Preković na početku razgovora za „Dnevnik“.
Osvajanjem zlata u Japanu Jovana je dotakla zvezde, a objedinila je to sa evropskom i svetskom titulom, koju je posle i odbranila. Uzela je sve što je mogla.
“U karateu sam dvadeset godina i uvek sam imala visoke ciljeve. Prošle godine sam ispunila sve životne ciljeve što se tiče sportske karijere. Jako je teško nakon svega toga naći motivaciju i tako veliki cilj koji su mene gurali svih ovih godina”.
Kako Prekovićeva kaže, još razmišlja koji će joj biti sledeći korak.
“Nisam odlučila da ću da završim sportsku karijeru, ali pokušavam na neki način sebe da dovedem u takvo mentalno stanje da mi možda i nisu potrebni veliki ciljevi da bih se takmičila i da bih trenirala s motivima s kojim sam to radila do sada. Teško je. Zato dajem sebi vremena koliko mi je god potrebno da o svemu razmislim hladne glave pa da odlučim da li ću da završavam sportsku karijeru ili da nastavim, samo na neki malo blaži način, što znači da bi sve išlo nekako iz čiste ljubavi, bez toliko stresa, velikih očekivanja i pritisaka”.
S obzirom na to da je u karijeri radila sa trenerom Roksandom Atanasov, nekadašnjom karatistkinjom, koja ju je i odvela do najvećih uspeha, nije isključeno da će i Jovana poći trenerskim putem.
“Imam veliku želju da iskustvo prenesem drugima, ali još uvek nisam sigurna na koji način. S obzirom na to da sam upisala fakultete u vezi sa sportom, očekujem da ću ostati u ovoj branši. Volela bih da to bude karate, koji ću podizati na više lestvice ne samo kao takmičarka nego i na neke druge načine”, istakla je Jovana Preković, zlatna srpska olimpijka.
