Ženski fudbal u Srbiji je u usponu. Nije baš strelovit, ali ide korak po korak.
Nekoliko naših gracija igra u jakim klubovima u Evropi, pa gori nada da će i reprezentacija u skorije vreme ojačati i možda je, najzad, vidimo na nekom velikom takmičenju.
Jedna od najboljih naših fudbalerki Jelena Čanković je u intervjuu za Mozzart Sport otkrila da joj je san da u dresu Srbije zaigra na Evropskom prvenstvu.
„Svetsko prvenstvo malo teže, ali definitivno imamo kvalitet za Evropsko prvenstvo. Nedostaju nam neke sitnice, malo bolji uslovi, od terena, opreme, da se o nama vodi računa kao o profesionalnim fudbalerkama, jer mi to jesmo. Nema tu razlike što se tiče toga, muški i ženski fudbal. Mi isto treniramo, ali mora malo više da se ulaže u ženski fudbal. I u mlađe kategorije i u A tim, jer smo mi ipak dosta daleko od ovih najjačih selekcija„, priča Jelena Čanković.
Kao i kod muškaraca, najveći problem domaćeg fudbala je liga, uslovi, infrastruktura…
„Ogroman problem je što nam skoro sve seniorke igraju u inostranstvu. Naša liga se bukvalno sastoji od U17 i U19 fudbalerki. Tebi je samo cilj da odeš u inostranstvo, kao i kod muškaraca. U Srbiji jednostavno ne možeš da živiš od toga. Nemaš ništa ili imaš jako malo. Iskreno, i nisam dugo ovde, pa i nisam pozvana da komentarišem. Pratim, naravno, čujem se sa ljudima iz Spartaka… Spartak je, što se tiče Balkana, jednostavno drugi nivo. Ali mnogo je teško. Ne možeš da privučeš neku kvalitetnu igračicu iz inostranstva. I finansije i kvalitet lige„.
Dodala je Čankovićeva i šta još nedostaje srpskim fudbalerkama da bi reprezentacija i klubovi otišli na viši nivo.
„Mi pre svega fizički mnogo zaostajemo. Što se tiče igračica. O infrastrukturi da pričamo – nemoj ni da idemo tako daleko. Ali što se same igre tiče… Mnogo se brže igra u jačim ligam, mnogo se brže trči, pa tu ima dosta i do tehnike. Jer kad se brže igra moraš da imaš bolju teniku da možeš brže da odigraš. Jedno drugo vuče„.
Zna Jelena odlično šta govori, jer je još kao tinejdžerka bila fudbalerka Barselone, a sada je u švedskom Rozengardu, pa prenosi iskustva iz te zemlje.
„Mali su stadioni, ali recimo kada su derbi utakmice bude i do 5.000 ljudi, to su pune tribine, bude baš dobra atmosfera. I medijski se mnogo više prati. Sve prenose imaš na sportskim kanalima, a jednom u dve nedelje i na javnom servisu, kao što je naš RTS ovde, izaberu jedan derbi pa prenose. Njima je i reprezentacija mnogo praćena, pa se onda preliva. Baš nedavno sam pročitala da je na našem derbiju sa Geteborgom oboren rekord po gledanosti jedne sportske utakmice„.
Naravno, nisu samo infrastruktura i kvalitet na strani klubova sa Zapada. Jednostavno, u Srbiji od fudbala, pogotovo ženskog, teško da može da se živi. U Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Skandinaviji je druga priča.
„Devojka na top nivou može dobro da zaradi. Ne možeš, naravno, kao Lionel Mesi, da deca ne moraju ništa da ti rade za života, ali možeš da zaradiš dovoljno da, ako si pametna, nešto od toga napraviš. Samo što je to 100 igračica na svetu. Ali meni lično pare, i da zarađuješ milione… Ja igram da bih bila bolja, da bih napredovala. Ne verujem ni da Kristijano Ronaldo i Mesi igraju zbog para. Ako hoćeš da budeš najbolji, teško da će pare da ti budu prvi motiv„, poruka je Jelene Čanković.
