Pratite nas

Fudbal

Jefimija Škandro: Počela kao napadač, a sad gospodari među stativama

Pažnju fudbalske javnosti privukao je prošlog vikenda gest prvotimki Spartaka, koje su pred meč sa Mašincem na teren izašle u belim majicama sa porukama namenjenim saigračici Jefimiji Škandro. Mlada reprezentativka Srbije morala je na operaciju zbog koje će neko vreme biti van terena, a klub i njene “golubice” želele su da joj ulepšaju dane oporavka i poruče joj da je jedva čekaju na treninzima.

Jefimija u intervjuu za SportFem kaže da je bila ganuta pažnjom “svoje druge porodice”, ali apeluje na sve klubove u Srbiji da mnogo više računa povedu o zdravlju svojih igračica.

“Pored moje porodice koja mi je najveća podrška tu je i moj klub Spartak i moje drugarice, ceo stručni štab i naravno predsednik kluba koji se maksimalno potrudio da mi obezbedi sve što mi je potrebno kako bi operacija prošla u najboljem redu. Moje saigračice su mi poslale jednu divnu poruku, to mi je dalo snagu da guram dalje i da se vratim još jača nego ranije. Takvi gestovi su pokazatelj koliko je fudbal i generalno sport lep i da nikad niste sami. Oni su moja druga porodica.”

Kad ćemo te opet videti na terenu?

“I dalje je neizvesno koliko me tačno neće biti, ali u pitanju je par meseci. Uskoro počinjem oporavak i nadam se da što pre da izlazim na teren. U glavi mi ni u jednom trenutku nije bila budućnost u kojoj nema fudbala, tako da samo pozitivno mislim i vidim sebe ubrzo na golu opet. Što se tiče konkretno operacije ostavila bih to kao deo moje privatnosti o kojoj ne bih da pričam, i dalje sam pod utiskom. Radije bih uputila apel klubovima koji su nedovoljno zainteresovani za organizaciju stručnih pregleda igračica, kao i mladim devojkama, koliko je bitno da redovno posećuju lekare kako bi se na vreme otkrio neki zdravstveni problem.”

Kako si se opredelila baš za poziciju golmana?

“Fudbal igram od malih nogu, pored ostalih sportova koje sam trenirala: tenis, karate, džudo, plivanje… Fudbal mi je oduvek u srcu i oduvek sam želela da se njime profesionalno bavim. Na poziciju golmana sam dospela kada je moj prvobitni klub Šampion iz Gornjeg Milanovca počeo takmičenje, oprobala sam se tu i shvatila da je to moj životni poziv i da nema boljeg osećaja od toga kada odbranite neodbranjivo.”

Da li je tvoja “nesreća” što trenutno u Spartaku imaš i Milicu Kostić, koja je prvi golman “golubica” i reprezentacije Srbije, pa je teško preko nje doći do minutaže?

“Pa, zapravo bih rekla da je to sreća što pored sebe imam golmanku poput Milice. Na nju gledam kao na stariju sestru, na koju mogu da se ugledam i da naučim puno toga o branjenju kao i o životu. Mlada sam, još imam puno toga da naučim i da steknem iskustvo, moje vreme tek dolazi.”

Često se u muškom fudbalu da su svi dobri golmani pomalo “ludi”, u pozitivnom smislu, neustrašivi i ludo hrabri. Važi li to nepisano pravilo i kod devojaka?

“Golman je golman bio on muško ili žensko. Ne bih bas upotrebila reč “lud”, pre bih rekla da svaki golman treba da ima ludu energiju koju će da prenese svojoj ekipi.”

Jesi li uspela nekad da postigneš gol? Da li si imala želju da šutiraš penal, slobodan udarac?

“Kada sam tek počela da se bavim fudbalom igrala sam na poziciji špica. Kasnije sam se prebacila na poziciju golmana, gde sam shvatila koja je pozicija zapravo stvorena za mene. Mislim da svaki golman sanja da postigne gol u poslednjim minutima meča i postane junak svoje ekipe. Ja sam to uspela da uradim, iz penala, dok sam nastupala za moj prvi klub Šampion. Rođena sam u Gornjem Milanovcu, pa je Šampion bio logičan izbor, a pre dolaska u Spartak jednu sezonu sam provela u ŽRFK Majdanpek.”

Imaš li neki hobi, šta te još privlači osim fudbala?

“Pored fudbala i škole, u slobodno vreme volim da čitam knjige, da gledam serije, provodim vreme sa prijateljima, kuvam… Volela bih da imam više vremena da se dodatno bavim plivanjem, ali o tom potom. Moj stric je slikar, mama se takođe bavi primenjenom umetnošću, tako da sam sigurno povukla neke gene na njih. To objašnjava moju ljubav prema slikanju i crtanju. Više se ne bavim time toliko kao pre nekoliko godina, ali se i dalje desi da mi naiđe inspiracija.”

Nosiš divno staro srpsko ime, ko ga je odabrao?

“Nosim ime po prvoj srpskoj pesnikinji Jefimiji, a ime su birali moji roditelji. Razmišljali su o par veoma lepih imena, ali ja sam baš srećna jer su se odlučili za staro, jedinstveno i lepo ime poput mog.”

Na tvom Instagram profilu uz ime imaš srpsku i nemačku zastavu. Da li ona održava tvoju želju da jednog dana stigneš do Bundeslige?

“Oduvek sam želela i sanjala da igram u inostranstvu, a Bundesliga bi bila ostvarenje tog sna. Ali to nije razlog nemačke zastavice u opisu. Pravi razlog je jer vučem korene iz Nemačke, a i tamo sam živela do svoje sedme godine.”

Ko je po tebi najbolji golman na svetu u ženskoj, a ko u muškoj konkurenciji?

“Verovali ili ne, nemam favorite među ženskim golmanima, a od muških mi je definitivno idol Iker Kasiljas. Stara škola, ali klasa je večna.”

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Fudbal