Najbolja je mlada blokerka na svetu. Heni Kurtagić priznanja prijaju, govore da je na pravom putu, da je budućnost srpske odbojke, ali je ne izbacuju iz koloseka.
Tinejdžerka iz Novog Pazara, uzdanica obrenovačkog TENT je čvrsto na zemlji, strpljiva je, vredna, odlučna, svesna da mora stalno da uči, da se dokazuje kako bi jednog dana nasledila Stefanu Veljković ili Milenu Rašić.
“Spremna sam u svakom trenutku da „uskočim“ u A tim. Kako bi rekao moj brat, navikla sam da igram pod pritiskom, pošto sam prebrodila odvajanje od porodice sa 15 godina. Samo ne opterećujemo se da li će to biti sutra, za tri godine na Olimpijskim igrama u Parizu ili za deset. Nikako ne želim nigde da žurim, nego kada za to dođe vreme. Doći će mojih pet minuta, bilo za godinu ili deset. Znam da će se sigurno desiti jednog dana”, ističe Hena Kurtagić u intervjuu za Novosti.
Hena je iz sportske porodice. Otac Jusuf je igrao košarku u generaciji legendarnog Mirsada Jahovića, ali je zbog povrede prestao da trenira. Igru pod obručima je zavoleo i brat, ali je nju privukla odbojka.
“Već sam odavno ispričala da sam imala problema u osnovnoj školi zbog fizičkog vaspitanja. Želela sam dobru ocenu, a to je bilo moguće samo ako nešto treniram. Počela sam prvo rekreativno, a kada sam stigla do reprezentacije, nekako su se kockice poklopile. Odrekla sam se dosta stvari zbog odbojke i ne žalim”.
Kada je završila osnovnu školu u rodnom Novom Pazaru prihvatila je ponudu TENT i sa 15 godina se preselila u Obrenovac. A odvajanje od porodice, majke, oca, dva brata nije bilo nimalo lako…
“Bilo je teško i meni i roditeljima, naročito ocu čija sam mezimica. Ali, sam znala da moramo da se odreknemo nečega, da bismo nešto dobili. Neobičan je bio i prvi dan u gimnaziji, nikog nisam poznavala sem klupske drugarice. Trebalo mi je godinu dana da se priviknem, da osetim atmosferu”.
Kurtagićeva je pažnju na sebe skrenula još prošle godina kada je bila najbolji bloker kadetskog i juniorskog EP. Ove godine je ponovila isti podvig, samo na svetskim prvenstvima.
“Nagrade znače svakom igraču, jer je to dokaz da dobro radi, trenira. Ipak, što se mene tiče, ne igram zbog njih, više su mi utešne, naročito na kadetskom SP u Meksiku, gde smo bile četvrte. Žalim i što nismo bile zlatne na juniorskom SP u Holandiji”.
Veliko je iskustvo vežbati sa jednom Tijanom Bošković, Milenom Rašić, Majom Ognjenović…
“Kada sam na istoj strani terena sa Tijanom nisam ni svesna gde se nalazim, šta da radim. Tek sada mi se sležu utisci sa letnjih priprema. Donedavno sam ih gledala preko TV, a sada smo se upoznale i baš su onakve kakve sam ih zamišljala. Mnogo su dobre devojke i lepo su me primile”.
Nije imala prilike da vežba sa svojim idolom Stefanom Veljković, koja je tada još bila na porodiljskom.
“Žao mi je što nismo trenirale zajedno, da budem u paru sa njom ili da je menjam. Srećom, ona je bila tu, pričale smo. U svakom slučaju, za mene je bilo veliko iskustvo što sam bila sa njima, dovoljno je bilo samo da posmatram trening pa da mnogo naučim. Upijala sam sve što su radile, trudiću se da budem približno dobra kao ona”, ističe Kurtagićeva.