Golmanka Ema Aleksić (15) osvojila je sa Zvezdom B prvo mesto u Prvoj ligi! Čuvarka mreže u razgovoru za SportFem kaže da se sportom, za sada, bavi samo iz velike ljubavi, ali cilj joj je da jednog dana karijeru nastavi u inostranstvu gde će od fudbala moći i pristojno da živi.
Bila je u svim reprezentativnim selekcijama, a sada brani u kadetskoj reprezentaciji (U17). Zvezdina „hobotnica“, kako je svi zovu, primila je najmanje golova u Prvoj ligi ove sezove, zbog čega je njen tim, između ostalog, i uspeo da osvoji titulu.
Pre nekoliko dana ste postali osvajači Prve lige. Kako se osećaš?
„Veoma sam ponosna što smo osvojile titulu. Svaka igračica iz tima je dala maksimum. Igrale smo na najvišem mogućem nivou, trenirale smo redovno i mislim da smo zaslužile trofej. Ovim rezultatom smo obezbedili ulazak u Superligu.“
Da li je tvojim drugovima i generalno ljudima oko tebe bilo čudno što treniraš fudbal? Da li si se susretala sa predrasudama?
„Ljudima je sve manje čudno kada vide da devojčica ili devojka trenira fudbal, jer je sve više dama koje se interesuju za naš sport. Naravno, susretala sam se sa dosta predrasuda jer je reč uglavnom o muškom sportu. Govorili su mi da od fudbala ne može da se zaradi i živi, ali ja se nisam obazirala na te priče. Ljubav prema sportu gajim ceo život, još od treće godine. Prvo sam trenirala aikido, pa odbojku i onda sam se pronašla u fudbalu, koji igram već četiri godine.“
Mislim da je potrebna podrška države i grada, da bi devojke mogle da žive od ženskog fudbala i da bi imale pristojnu platu
Može li se zaraditi od ženskog fudbala?
„Mislim da je potrebna podrška države i grada, da bi devojke mogle da žive od ženskog fudbala i da bi imale pristojnu platu. Ja još uvek ne zarađujem novac, ali mislim da svaka devojka koja igra fudbal u Srbiji mora da ode u inostranstvo da bi od sporta mogla da živi. Tamo može lepo da se zaradi, ali opet sve zavisi od našeg učinka na terenu. Bitno je koliko treniraš, koliko se trudiš i odričes izlazaka, društva, da li vodiš zdrav život. Sve je to potrebno da bi postao profesionalac i onda kao nagrada dolazi novac.“
Da li bi volela da karijeru nastaviš u inostranstvu?
„Sanjam o odlasku u inostranstvo! Kako vreme prolazi, sve više težim ka tome, ali nigde ne žurim. Radim, treniram i strpljivo čekam. Volela bih da karijeru nastavim negde u Skandinaviji, recimo u Norveškoj.“
