Sportove je teško porediti, čak i različite discipline u okviru istog sporta. Još teže je porediti epohe… Preteško je i gotovo nezahvalno onda baviti se onim što navijače i publiku često najviše zanima – izborom i proglašenjem najvećeg, najboljeg i najuspešnijeg svih vremena.
Ako bismo se, ipak, usudili da statistiku svedemo na medalje, a Olimpijske igre, shodno opšteprihvaćenom mišljenju, stavimo na vrh liste najvažnijih i najuticajnijih sportskih takmičenja, onda bismo mogli da napravimo izbor za najbolju srpsku sportistkinju svih vremena.
U tom slučaju, Milica Mandić je onog trenutka kad je u finalu Igara u Tokiju, juče nešto pre 15 časova, savladala Korejku Dabin Li ujedno zasela na tron i krunisala se za najbolju srpsku sportistkinju u istoriji.
Od nastanka modernih Olimpijskih igara i otkako se naša zemlja, ma kako se zvala, ma kojeg oblika i veličina bile, takmiči na najvećoj svetskoj smotri sportista, pa sve do danas, nikada nijedna sportistkinja iz Srbije nije donela kući dve zlatne medalje. Sutra će, nešto pre devet časova, kad letom iz Tokija preko Istanbula dotakne tlo kod beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, to prva učiniti Milica.
Mandićeva je, kao poprilično anonimna devojka i predstavnica poprilično anonimnog sporta u Srbiji u tom trenutku, donela zlato iz Londona u leto 2012. Čak i da nije trijumfovala u Tokiju, ostala bi jedina dama koja je samostalnoj Srbiji donela najsjajnije odličje, računajući i one predratne igre održane od 1920. do 1936.
Ovako, Milica je postala jedna, jedina, jedinstvena i verovatno još dugo neponovljiva!
Računajući i mušku konkurenciju, od Srba su samo bivši vaterpolisti Igor Milanović i Dragan Andrić osvojili dva zlata. Nekoliko bivših hrvatskih vaterpolista je u kapicama Jugoslavije takođe stiglo do dva odličja, a apsolutni rekorder u obe konkurencije je legendarni gimnastičar Slovenac Leon Štukelj, sa tri zlata.
Prva dama koja je bivšoj, velikoj državi donela zlato bila je plivačica Đurđa Bjedov, koja je trijumfovala u Meksiko sitiju 1968.
Rukometašice Jugoslavije, predvođene zvanično najboljom igračicom sveta svih vremena Svetlanom Cecom Kitić, osvojile su zlato na Igrama u Los Anđelesu 1984.
Naredne Igre, održane u Seulu 1988, pozlatile su se Jasni Šekarić, a između nje i Miličine titule iz Londona samo je još strelkinja Aleksandra Ivošev uspela da trijumfuje u Atlanti 1996.
Jasna Šekarić je sve do pre neki dan bila za prsa ispred Milice Mandić. Obe su na svom kontu imale po jedno zlato, ali Jasna u kolekciji ima još tri olimpijska srebra i bronzu. Ona je jedinstvena i po tome što je nastupala na čak sedam Igara i apsolutni je rekorder naše zemlje u obe konkurencije.
Ipak, Mandićeva je drugim zlatom podigla lestvicu na značajno viši nivo i zadala domaći zadatak generacijama koje dolaze. I da ne bude „zaboravljeno“, ona u svojoj riznici ima i zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva iz 2017. i bronzu iz 2011, zatim četiri srebrna odličja sa evropskih prvenstava, jedno zlato i još pet medalja sa Gran prijeva, odličja sa Mediteranskih igara, Evropskih igara, iz juniorskih kategorija…
Milica je, dakle, postala sinonim uspeha, posvećenosti, predanosti…
Milica je postala ikona ženskog sporta u Srbiji. Ili što bi današnji klinci rekli, Milica je GOAT!
OSVAJAČICE ZLATNIH OLIMPIJSKIH MEDALJA
1968. Đurđa Bjedov, plivanje
1984. Rukometna reprezentacija
1988. Jasna Šekarić, streljaštvo
1996. Aleksandra Ivošev, streljaštvo
2012. Milica Mandić, tekvondo
2020. Milica Mandić, tekvondo