Reprezentativke Srbije u košarci za osam dana počeće takmičenje na Evropskom prvenstvu, ali pojedinim devojkama pripreme traju skoro puna dva meseca.
Naporan rad, dva treninga dnevno, borba za mesto u ekipi, tenzije pred veliki turnir, sve su to stvari koje izazivaju nervozu i napetu atmosferu. Kod muških ekipa često se desi da sve eskalira u tuču na treningu ili utakmici.
Kod devojaka deluje da one to sve mnogo mirnije podnose, mada iskusna reprezentativka Dajana Butulija uz osmeh kaže da prvi utisak može da zavara.
„Pa sad, da li je mirnije… Ali bar se ne tučemo. Ustvari ne tučemo se van terena, samo na terenu. Mi se lepo družimo. Kad je najteže, a takav je bio jučerašnji trening, pretežak, tad se najviše smejemo i zezamo i tako nam najlakše prođe trening“, kaže Butulija za SportFem.
Tokom priprema ili karantina potrebno je i prekratiti vreme, opustiti se, razmišljati o nečemu drugom osim o treninzima i sportu.
Kad već poredimo sa momcima, oni najviše vreme vole da provedu uz plej-stejšn.
„Mi se ne tučemo i ne igramo plej-stejšn. Igramo karte uglavom, a počeli smo malo da se zezamo oko tik-toka, snimamo klipove, to nam je zanimljivo.“
Butulija veruje da će naš nacionalni tim apsolutno spreman dočekati početak Evrobasketa 17. juna.
“Bile su teške pripreme, pa ni prva provera na turniru u Belgiji nije prošla najbolje, ali protiv Rusije smo pokazali da znamo da igramo košarku. Sad je u preostalim danima najvažnije da poradimo na detaljima i verujem da ćemo spremne dočekati početak takmičenja.“
Selektorka Marina Maljković rekla je da Srbija na turniru u Belgiji jednostavno nije igrala svoju igru, za razliku od duela sa Rusijom u Beogradu i da je to bio uzrok slabijih rezultata.
„Sve što Marina kaže to je tako“, uz osmeh kaže Dajana, a onda dodaje: „Mislim da smo posle priprema na Zlatiboru bile umorne, bile su nam teške noge, nismo se skroz uigrale, povezale, ali provera protiv Rusije bila je bolja.“
Ovo leto biće najneobičnije do sad za košarkašice, jer ih u dva meseca očekuju dva velika takmičenja. Prvo EP, pa ubrzo i Olimpijske igre.
„Ne želim ovog momenta da razmišljam o OI, idemo redom, bez kalkulisanja. Prvo želimo da ostvarimo što bolji rezultat na prvenstvu Evrope. Odlazak u Tokio vidim kao šansu da se opet ostvari istorijski uspeh, da se osvoji medalja, a prelep je osećaj kad dva puta zaredom ideš na Olimpijske igre. Što se mene tiče, posle Olimpijskih igara biće stvarno kraj.“
Butulija se već jednom povukla iz reprezentacije, u leto 2016. godine. Ubrzo posle toga od predsednika KSS Predraga Danilovića u znak zahvalnosti za sve što je uradila za Srbiju, a osvojila je do tada zlato na Evropskom prvenstvu i olimpijsku bronzu u Riju, dobila je uramljen dres.
A onda je opet isti taj dres s državnim grbom obukla i donela našoj zemlji i narodu novu radost – novu bronzanu medalju sa EP 2019.
„Možda mi zbog toga ne verujete, ali sad je vreme, sad će stvarno biti kraj“, kaže Dajana i objašnjava: „Kad sam pre nekoliko godina rekla kraj, stvarno sam mislia tako. Bila sam umorna od toga da svako leto provodim na pripremama i osećala sam da je dosta. Tad je otišla i Marina sa klupe i ja sam se povukla. Onda se Marina vratila i poslala mi poziv u reprezentaciju. A vi znate da mi Marini ne smemo da kažemo „ne“. Tako sam se vratila. Niko me nije ni pitao da li hoću.“
Dajana je u protekloj godini takođe imala pauzu od košarke, i to ne samo reprezentativne, već je uzela slobodno i otišla na – Havaje!
„Super je tamo, samo postane dosadno. Šalim se naravno, stvarno je super na Havajima, ali kad si ceo život robot, vojnik, onda ti nedostaje taj režim. Da imam izrežiran dan, vreme za treninge i spavanje, doručak-ručak-večeru. To je bio period kad sam mislila da neću više igrati. Htela sam da uzmem pola godine odmora, da vidim hoću li uopšte imati želju da igram opet. Onda me prošle godine zadesilo da 10 meseci nisam smela da teniram zbog neke bolesti. Tako da meni i nije bilo baš tako lepo kao što vi mislite, nego ja volim da zavaravam trag.“
A trag zavarava tako što i dalje barem jednom nedeljno na društevenim mrežama objavi fotografiju sa Havaja i nema toga ko joj ne bi pozavideo.
„I sad kad smo bili na pripremema na Zlatiboru, kad dođe dan odmora, napišem na Instagramu „dan za odmor“ ali stavim sliku sa Havaja. I onda nikom nije jasno gde sam i šta se dešava. Napravila sam dovoljno fotografija da mogu tako da se igram.“
Međutim, ako je „robot“ o kojem priča Dajana već jednom odbio da se isključi, kako će biti sigurna da je sad zaista došao trenutak za „zbogom“.
„Sigurna sam da se taj robot neće ugasiti, ali neću više da igram košarku. Nemam ni šta, ni gde više… Posle Igara baviću se trenerskim poslom. Završila sam DIF i već radim poslednje dve godine kao trener. Tu sam se pronašla i želim da ostanem u sportu, da prenesem svoje znanje.“
Do tada, do trenutka kad će patike definitivno okačiti o klin, Dajana će morati da povede drugarice u juriš na još dve medalje. Evropsku i olimpijsku, ali niko u taboru naše reprezentacije ne želi da prizna koja bi bila draža i kojem bi takmičenju dale više na značaju.
„Idemo maksimalno, pa šta bude! Mi u grupi na Evropskom prvenstvu imamo za rivale ekipe koje neće učestvovati na Olimpijskim igrama, tako će oni sve karte baciti na jedno takmičenje, ali nećemo ni mi da kalulišemo. Sve te ekipe u grupi su opasne i kvalitetne. Crna Gora je borbena, Italija je podmladila ekipu ali ima kvalitetan sastav, Grkinje su temperamentne“, pojašnjava Dajana Butulija.
