Brankica Mihajlović Za SportFem: Upoznala sam mnoge narode, kulture, ali je kod kuće najlepše

Kad sportski neuspesi dođu kao posledica faktora koji nemaju veze sa nadmetanjem, igrom, loptom i terenom, onda porazi više bole.

Otprilike na ovaj način prvenstvo Turske, u dresu Fenerbahčea, završila je naša odbojkašica Brankica Mihajlović. Zbog korone, ona i saigračice morale su da predaju treći meč finala, samim tim i titulu Vakifbanku, iako kvalitet za tron nije nedostajao.

O predaji finala, maltene bez igre, oporavku u Beogradu, vremenu koje provodi u rodnom Brčkom i planovima koje kuje sa drugaricama iz reprezentacije Srbije, pred nova velika takmičenja, Brankica je govorila za Sportfem.

“Nažalost, nas je korona, narodski rečeno, pokosila u najgorem mogućem trenutku. Bukvalno smo odigrali samo jednu utakmicu, drugu na pola, a za treću nismo ni imali koga da izvedemo na teren, jer smo se zarazile. Žao mi je što je moralo ovako da se završi, jer smo imale odličnu ekipu, ali, eto, čovek na neke stvari ne može da utiče”, priča nam Brankica.

Nju su, srećom, iako je bila pozitivna, zaobišli ozbiljniji simptomi.

“Nisam imala ni temperaturu, niti sam izgubila čulo mirisa i ukusa, ali sam stalno bila umorna. Ali, kad sam stigla u Beograd, sve je prestalo i odmah mi je bilo bolje. Kad dođem kući, u Beograd ili rodno Brčko, svejedno je, odmah svi problemi prestanu”.

Posle finala, završena je i njena saradnja sa Fenerbahčeom.

“Znam gde ću nastaviti karijeru, ali, neka bude još malo tajna, dok ne bude zvanično. Sigurno je da to neće biti nijedan turski klub, već idem u neku drugu zemlju”.

Trenutno je u prestonici, a 10. maja će se pridružiti pripremama u reprezentaciji. Devojke čeka pakleno leto: Liga nacija, Olimpijske igre, pa Evropsko prvenstvo u Beogradu. Narod, po navici, od evropskih i svetskih šampionki i olimpijskih vicešampionki, uvek računa na medalju.

“Biće jako naporno. Prioritet će biti Olimpijske igre, pa Evropsko prvenstvo gde smo domaćini. Bitno je da na ova dva takmičenja budemo u najboljem elementu. Ne znam šta će na kraju biti, hoćemo li igrati pred publikom, što bismo svakako volele. Već smo celu sezonu igrale pred praznim tribinama, što je nekako tužno, ali je postalo i normalno. Nadamo se da će se, što pre, sve vratiti u normalu. Daćemo, kao i uvek sve od sebe, da budemo spremne i zdrave, i uradimo sve što je do nas”.

Na naše pitanje, šta radi kad ne igra odbojku, kako provodi vreme u Beogradu i Brčkom, još jednom ponavlja da je kod kuće sve dobro.

“Volim da dođem da dođem kući, da li u Brčko ili Beograd, svejedno je. Volim da sam sa svojom porodicom i narodom generalno. Zahvalna sam svemu što mi je odbojka dala, upoznala sam mnoge narode, kulture, jezike. Ali, najviše volim da sam ovde, da provodim vreme sa porodicom, najbližima… Volim da čitam, a u poslednje vreme, zbog korone i zatvorenosti, provodila sam dosta vremena na Netfliksu. Ne znam da li je to dobro ili loše, ali takva je bila prilika. Volim da sam napolju, da se bavim sportom, ne mora bude bude odbojka. Kako starim sve mi je manje do izlazaka, volim druženje uz manji krug ljudi”, priznaje Brankica.

A kada nije mogla u Srbiju, imala je “Srbiju u malom u Turskoj”. Tamo su bile naše Maja Ognjenović, Tijana Bošković, Bianka Buša, Milena Rašić, Slađana Mirković… Kad god su mogle, kaže nam, bile su zajedno. Možda je u tome jedna od tajni uspeha naše reprezentacije koji ne prestaju. Prijateljice na terenu, i van njega.