Ponovo je to uradila! Jovana Brakočević Kancijan i njen Hemiko novi su šampioni Poljske, tačnije osvajači „duple krune“. Naša internacionalka je pritom dobila priznanje za najkorisniju igračicu (MVP) finalne serije plej-ofa u kojem je savladan Rešov (3:2, 3:2, 3:2).
Slavlja je bilo, ali ograničenog, kako pandemija korona virusa zapoveda.
„Ovde u Poljskoj ništa ne radi, ali za okupljanje po kućama i stanovima niko ne pravi problem. Mi igračice smo inače non-stop zajedno, sve radimo zajedno i onda smo organizovale malo slavlje. Zapravo, to je bila sedeljka uz roštilj, ali eto tako smo proslavili“, kaže Brakočević Kancijan u razgovoru za SportFem.
Sva tri meča finalne serije igrana su u pet setova, što najbolje govori koliko je borba za titulu bila neizvesna uprkos tome što je Hemiko u tri meča rešio pitanje pobednika.
„Finalna serija bila je veoma naporna. Putovanja od Žešova do Ščećina, po 10-11 sati autobusom, a igralo se na tri dana. Uopšte nije prijatno kad posle iscrpljujućih pet setova moraš da sedneš u bus i da se voziš 10 sati. Možda je to moglo malo bolje da se organizuje, ali sad je sve slađe. Rešov je igrao stvarno odlično, predvodila ih je Jelena Blagojević. Bilo je vrlo uzbudljivo i teško da se dođe do titule“.
Ispostavilo se da Hemiko u plej-ofu nije izgubio nijedan meč, a u završnu fazu šampionata ušao je sa trećeg mesta po završetku ligaškog dela.
„Mi smo imale vrlo turbulentnu sezonu, pravi rolerkoster. Bile smo u jednom trenutku 10. na tabeli. Povrede su nam napravile haos, pa u jednom delu sezone nismo mogli da računamo na šest devojaka koje su u prvom timu. Nismo mogle da nađe startnu ekipu, čak smo i za trening imale problem. Ipak, nijednog momenta nismo odustale. Radile smo, strpljivo smo čekale i onda smo počele polako da popravljamo poziciju na tabeli, vraćalo nam se samopouzdanje, a i igra je bila sve bolja“.
Tri igračice su nam istovremeno bile van stroja, a dve od njih su ključne, Salas i Vasilevska
Sve je leglo na svoje mesto baš u idealnom trenutku – za sam finiš sezone.
„Hemiko je na kraju ostao najbolja ekipa u Poljskoj, jer to i zaslužuje. Svima je bilo teško u ovom ludom vremenu pandemije, svakoj ekipi, ali mi smo baš bile žestoko pogođene. Tri igračice su nam istovremeno bile van stroja, a dve od njih su ključne, Salas i Vasilevska“.
Osvojena je „dupla kruna“, a u Ligi šampiona Hemiko je zaustavljen u četvrtfinalu, gde se namerio na prejaki turski Vakifbank.
„Svi smo zadovoljni. Nismo mogli Bog zna kakav rezultat da ostvarimo u Ligi šampiona, jer smo svesni koliki su naši realni dometi. Igrali smo fenomenalno u grupi. Češki Olomouc je bio autsajder, ali mi smo igrale sjajne mečeve protiv Kazanja, koji ima mnogo veći budžet od Hemika, a i favorizovanoj Novari smo zadavali glavobolju. Nismo imali sreće što smo u četvrtfinalu izvukli Vakifbank, jer su one, ipak, mnogo jača ekipa. Boriće se uskoro u finalu Lige šampiona. Bila je to velika škola za mlađe igračice iz našeg tima, ali nismo se zanosili da možemo da izbacimo Vakif.
Jovana je dočekala kraj sezone da se posveti sinu i suprugu, ali čekaju je i pregovori u vezi s nastavkom karijere.
„Imala sam ugovor na godinu dana sa Hemikom, međutim ovde se osećam lepo, moja porodica se privikla na Ščećin. Moj sin je išao u vrtiće ove godine, a naredne kreće u školu i niko ne bi imao ništa protiv da ostanemo ovde. Nisam htela da pregovaram ni sa kim za vreme finalne serije, ali postoji obostrano interesovanje da ostanem u Hemiku“.
Jedna od bitnih karakteristika u karijeri Jovane Brakočević Kancijan jeste da se retko gde zadržavala duže od godinu dana.
„Uvek sam ja birala da tako bude. Pre svega, ako su dve strane zadovoljne onim što jedna drugoj pružaju, onda ćemo lako da se dogovorimo oko produžetka saradnje. Volim da menjam, da tražim nove izazove, a i u tih nekoliko situacija kad sam imala ugovor na duže ispostavljalo bi se da naredna sezona nikad nije tako lepa kao prva. Mnogo je teže braniti nešto što osvojiš i što postigneš, nego jurišati ispočetka na trofeje. Više volim da jurim nešto novo, da dođem u novi klub i da odmah dajem 100 odsto, da odmah jurim titule, trofeje, nego da ih branim pošto ih već jednom osvojim.
To što sam menjala klubove, ne znači da su moji ugovori bili mali. Meni je trebala promena
Te prakse držala se tokom čitave karijere i ne žali ni za čim, niti misli da je negde propustila da zaradi više novca time što nije potpisala višegodišnji ugovor.
„To što sam menjala klubove, ne znači da su moji ugovori bili mali. Imala sam odličan ugovor u Vakifu, ali druge godine nije to bio taj osećaj. Meni je trebala promena. I onda sam otišla u Azerbejdžan gde sam dobila dvostruko veći ugovor. Ne mora dužina ugovora ništa da znači u finansijskom smislu. Ali generalno nisam tip koji će ostati negde, kao recimo u Vakifu, samo zato što je to tad veoma jak klub, što je zvučno ime… Ne želim da robujem tome i nije mi važno ime, već da imam motiv i da se lepo osećam“.
Mnogi sportisti insistiraju na što dužim ugovorima sa klubovima, jer tako osećaju veću sigurnost, a mnogi od njih daju sebi slobodu da drugu ili treću sezonu odigraju s malo manje angažovanja nego prvu ili poslednju.
„Meni je tata rekao da nikad ne smem da zaboravim da sam stranac. Rekao mi je: “Kad si stranac, onda moraš non-stop da se dokazuješ i da budeš najbolji, bukvalno svakog dana, na svakom treningu, na svakoj utakmici, gde god da si i šta god da radiš.” I bez obzira što sam i dalje jedna od najboljih i najcenjenijih igračica i dalje se svakog dana dokazujem. Nisam se drugačije ponašala ni kad sam pre nekoliko godina bila na vrhuncu. Bitno mi je da ne ukaljam ime i karijeru i sve što sam postigla.“
Šansu da je barem u poslednjoj sezoni u karijeri gledamo na domaćin terenima verovatno nećemo imati, iako je na početku karijere dala drugačije obećanje.
„Dok sam igrala za Poštar 2005. ili 2006. godine, bila je sa nama u timu Bugarka Emilija Pašova. Ona je tad imala 37 godina i ćerku od 17-18 godina, a ja sam imala 17. Moj trener Peđa Tanasković, koji mi inače stalno pomaže da se vratim u formu, rekao mi je kad budem imala 37 godina moraću da dođem da igram u njegovom klubu, da vidimo hoću li moći da budem kao Emilija Pašova. Taj dogovor i dalje stoji, s tim da imam već 33, uskoro ulazim u 34. godinu i sve mi se čini da ću morati da se vadim na drugo dete.“
Reprezentaciju čeka pakleno leto. Prvo je na programu Svetska liga od 25. maja do 25. juna u Italiji. Zatim slede Olimpijske igre od 25. jula do 8. avgusta. Za kraj „letnje sezone“ na programu će od 15. avgusta do 6. septembra biti Evropsko prvenstvo, čiji će domaćin biti Srbija uz Rumuniju, Hrvatsku i Bugarsku.
Ne postoji, ipak, ni teoretska šansa da se Brakočević Kancijan stavi na raspolaganje selektoru.
„To je apsolutno zatvorena knjiga. Nema prostora ni za pregovore, ni za razgovor bilo kakav. Pre svega jer ima toliko mladih i talentovanih devojaka koje čekaju šansu i zaslužuju minute u reprezentaciji. Drugo, imam porodicu kojoj želim da se potpuno posvetim u pauzi između dve sezone.“
Svesna je da će devojke imati pakleno leto i da je teško u ovako „ludom“ rasporedu opredeliti se za prioritete. Zato ima originalnu poruku:
„Iskreno, nadam se da mogu da poosvajaju sve. Za mnoge devojke će ova godina biti izlazna iz reprezentacije i verujem da im motiva neće nedostajati da na najlepši način završe reprezentativnu karijeru. Od srca im želim da osvoje sve. Pretpostavljam da će Maji Ognjenović ovo biti poslednja takmičenja, verujem da je i ona umorna i zbog nje bih posebno volela da karijeru završi onako kako zaslužuje. Neću prognozirati, ne volim to da radim, ja im samo od srca želim sve da osvoje.“
