Pratite nas

Borilački sportovi

Anja Obradović: Svetska bronza je ostvarenje sna, sad maštam o OI

Anja Obradović: Svetska bronza je ostvarenje sna, sad maštam o OI

Još mi se nisu slegli utisci i nisam svesna rezultata koji sam napravila, kaže Anja Obradović na početku razgovora za SportFem. Džudistkinja Crvene zvezde osvojila je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Budimpešti u kategoriji do 63 kilograma.

Reč je o olimpijskoj disciplini, pa je Anja pomalo neočekivano osvojila veliki broj bodova i došla nadomak olimpijske norme za Tokio.

Neke druge reprezentativke su imale veći pritisak i očekivanja nego Obradovićeva, ali ona se na kraju jedina od ženskog dela tima vraća s medaljom.

“Na takmičenje sam otišla da dam sve od sebe i pokažem najbolje što umem. Ovakav rezultat nisam očekivala. Znala sam da vredim i da mogu da izbacim neke favorite, ali nisam očekivala da mogu ceo dan da budem skoncentrisana i da stignem do medalje. Od početka je sve krenulo baš kako treba, od žreba do poslednje borbe”, počinje Anja priču za naš portal.

Na putu do medalje elimisala je tri favorizovane rivalke: prvo Italijanku Mariju Ćentrakio, potom Nemicu Martinu Trajdos. Izbacila je još Australijanku Katarinu Heker.

“Prvi meč sam morala da pobedim. Italijanka ima evropsku medalju i nije za potcenjivanje, ali to je moralo da se pobedi. Potom me čekala Nemica, koja je jedna od najozbiljnih u kategoriji, ali meni njen džudo odgovara. Sa Australijankom mi je bio najlakši meč i nisam očekivala da ću je tako brzo i lako rešiti.”

Potom je u četvrfinalu poražena od Sane Vermer iz Holandije, a pobedu u represažu ostvarila je protiv Kubanke Mejlon del Toro Karvahal. Usledio je meč za medalju. Postojala je bojazan da će naša mlada takmičarka imati psihološku barijeru i da će joj nedostajati iskustva iz takvih partija, ali ona je srušila i Venecuelanku Enrikelis Barios.

U meču sa Kubankom je sve išlo kako treba, nisam pravila greške i samo sam bila istrajna. Sve vreme sam napadala i pobedila na tri kazne. U odlučujućem meču za bronzu uopšte nisam imala tremu. Tačnije, od prevelike želje za pobedom nisam je osećala. Bio je egal meč i mislila sam da ću morati mnogo više da se namučim da dođem do svog dominantnog garda, ali uspevala sam da se izborim do njega. Ceo dan sam se jako dobro osećala, nisam se umarala. Uživala sam iz meča u meč. Samo sam jedva čekala da izađem na strunjaču i pokažem šta znam.”

Tako je Obradovićeva ispisala istoriju. Postala je prva Srpkinja koja se popela na pobedničko postolje na Svetskom šampionatu u olimpijskoj disciplini. Logično je onda i da sad mašta o putu u Tokio!

“Ova medalja mi je donela mnogo bodova i plasirala me blizu norme. Postoji mogućnost da odem na Olimpijske igre. Još se ništa ne zna, dok se Svetsko prvenstvo ne završi. Ova medalja je bila jedan od mojih snova i još ne mogu da verujem da sam uspela. Olimpijske igre su takođe san svakog sportiste i jako bih volela da se plasiram i odem u Tokio. Ukoliko se to ne desi, nastaviću sa radom kao i do sada, trudiću se, treniraću, daću sve od sebe da 2024. odem na Igre.”

Odličan rezultat na Svetskom prvenstvu sad je samo podstrek za dalje i motivacija da mlada Beograđanka nastavi da radi na sebe, da bismo je uskoro gledati i na najvišem stepeniku pobedničkog postolja.

“Verujem da mi je ovo bila odskočna daska. Trebalo mi je da osetim borce, da shvatim da nisu bolji od mene, već da mogu da im pariram i da ih pobedim. Prošla sam kroz težak period u karijeri, prelazak iz juniorki u seniorke nije lak. Na takmičenjima nisam prolazila ni kolo, a to je sve jako psihički uticalo na mene.

Posebnu zahvalnost za podršku u tim trenucima i u čitavom periodu “sazrevanja” za seniorsku svetsku bronzu Anja želi da iskaže svom dečku i treneru Marku Vukićeviću.

“On je zajedno sa mnom prošao put do medalje. Razgovarao je sa mnom i objašnjavao mi kako svaki sportista mora da prođe kroz period kriza, ali da moram da treniram i da budem istrajna. Na Svetskom prvenstvu svako jutro me spremao, poboljšavao moje nedostatke i radio na sitnicama na koje do tada nisam obraćala pažnju. On mi je najviše pomogao i bio mi je najveća podrška. Zahvalila bih i svom klubu Crvena zvezda, koji mi je omogućio sve uslove, kako bih mogla da napredujem i ostvarujem dobre rezultate.”

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Borilački sportovi