Pratite nas

Tenis

Ana Ivanović: Maštala sam da postanem agent CIA

Ana Ivanović: Htela sam da budem agent CIA

Najuspešnija srpska teniserka Ana Ivanović bila je gost u podkastu “Napred devojko, napred!”, koji vodi Džudit Vilijams. Bivša nemačka pevačica morala je zbog tumora da se odrekne prve ljubavi – pevanja, ali je danas uspešna poslovna žena, koja između ostalog i kroz podkast radi na promociji žena i njihovoj većoj medijskoj zastupljenosti.

S Anom, nemačkom snajkom udatom za fudbalera Bastijana Švajnštajgera, razgovarala je o turobnim devedesetim godinama u Srbiji i kako je jedna tinejdžerka preživljavala rat, bombardovanje, nemaštinu…

Ipak, Ana joj je pre toga otkrila da kao klinka sebe nije zamišlja na teniskom terenu sa trofejima, već na sasvim drugom zadatku.

“Oduvek sam sanjanla da budem agent CIA. Veoma me je privlačilo misteriozno u kombinaciji sa psihologijom”, kazala je Ana.

Ivanovićeva se prisetila kako je doživela početak bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

“Imala sam 12 godina kad je počelo bombardovanje moje zemlje. To je bio veoma turbulentan period mog života. Prve nedelje bombardovanja smo svi sedeli kod kuće, nismo znali šta možemo da očekujemo. Onda smo nastavili da treniramo, ali sve vreme smo slušali te sirene koje su oglašavale opasnost. Nekada je vazdušna opasnost trajala po ceo dan, po celu noć”, ispričala je Ana.

Kao i većina Srba u tom peridou posle početnog šoka i njeni roditelji su pokušali da žive što normalnijim životom.

“Nastavljeni su, recimo, teniski turniri, ali samo do trenutka dok se ne oglasi sirena i onda se meč prekidao. Istovremeno, škole su bile zatvorene, ljudi su bežali u bunkere. Ali tačno je da su moji roditelji pokušavali da žive normalno. Najviše sam se uplašila kad je komšija rekao da će biti bombardovana pošta preko puta naše kuće. Roditelji su probudili mene i brata Miloša u 22 časa i odveli nas kod bake i deke. Tek što smo stigli i legli u krevet čula se detonacija bombe i sve se treslo. Ispostavilo se da je bombardovana zgrada pored koje smo prošli par minuta ranije. Tad sam premrla od straha.”

Uprkos traumatičnim detaljima, Ana je naglasila da je njeno detinjstvo u Srbiji bilo lepo.

“Pamtim detinjstvo kao lep period života uprkos svemu. Mogli ste tad u Srbiji da vidite da je ljudima teško, da ima tuge i siromaštva, ali valjda su takve stvari uticale da uvek više cenim ono što sam stvorila. Moji roditelji su, recimo, tada morali da idu u Mađarsku po hranu. Svega toga sam bila svesna i valjda sam zato kasnije kroz život bila svesna da koliko god je neka situacija teška, moraš da se boriš i da veruješ u sebe.”

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Tenis