Ana Dabović donela je iz Valensije zlatnu medalju, ali i poseban suvenir. Lopta kojom je igrano finale Evropskog prvenstva završila je u njenim rukama.
„To je naša mala tradicija, da uzimamo lopte kao suvenir sa turnira na kojem osvojimo medalju. Nas nekoliko to radi, pa smo uspele i u Valensiji da „ukrademo“ loptu. Osim uramljenih dresova, sad imamo i lopte kao suvernire“, kaže Dabovićeva.
Umorne od napornog turnira, od slavlja, neprospavane noći i puta od Valensije do Beograda, ali sa širokim osmehom na licu. Takve su bile srpske gracije danas na aerodromu „Nikola Tesla“.
Na pitanje kako se uopšte oseća, Ana vrti glavom i kaže:
„Nisam sigurna da li uopšte može da se opiše?! Predivno! Ovo je povratak zlata u Beograd. Ne donosimo, nego vraćamo zlato i trofej. Drugo zlato u šest godina za ovako malu zemlju, to je ogromno dostignuće. Mi smo tim, borci i zaslužujemo ovu medalju.“
Dabovićeva odlično poznaje Francuskinje, protiv kojih je Srbija igrala u finalu, ali nije bilo prilike da posle utakmice razgovara s njima. Logično, našem „lavice“ su slavile, a Francuskinje tugovale zbog petog uzastopno izgubljenog finala EP.
„Od 12 reprezentativki Francuske, igrala sam sa osam, jer sam već tri sezone tamo. One već imaju problem sa nama, ne mogu da se nose s našom borbenošću. Znate šta, drago mi je što kad neko kaže „Srbija“, svi se plaše“, uz osmeh kaže Ana.
