Pratite nas

Borilački sportovi

Aleksandra Radmilović – grafička dizajnerka koja bije za medalju

Aleksandra Radmilović – grafička dizajnerka koja bije za medalju
Aleksandra Radmilović

Spojila je naizgled nespojivo. Voli književnost pa je studirala novinarstvo, ali je odlučila da se između treninga ipak bavi grafičkim dizajnom koji će joj verovatno biti glavni poziv jednog dana kad završi karijeru. Do tada, nastaviće da dominira tekvodno borilištima u zemlji, pošto je višestruka državna šampionka.

Aleksandra Radmilović se takmiči u kategoriji do 57 kilograma, osvojila je zlato na Univerzijadi i ima peto mesto na Evropskom prvenstvu. Sad je jedna od uzdanica tekvodno kluba “Galeb”, koji smo posetili pre nekoliko dana i napravili serijal priča sa aktuelnim i budućim šampionkama.

„Tekvodnom sam počeka da se bavim 2005. godine u TK „Vidikovac“, pošto su krenula braća i sestre od strica na treninge, pa hajde i ja. Bilo nas je petoro ili šestoro iz porodice, ali samo sam ja ostala. Sve se dogodilo spontano, nisam planirala da se bavim sportom, ali zavolela sam tekvodno“, kaže Aleksandra u razgovoru za SportFem.

Naravno, vrlo dobro pamti trenutak kad je shvatila da će bavljenje tekvodnom biti njena glavna preokupacija, a ne samo zabava.

„Kad sam prvi put ušla u reprezentaciju 2011. tad se sve promenilo. Cela ta atmosfera Evropskog prvenstva i reprezentacije bila mi je privlačna i tad sam shvatila da želim da budem deo toga i da mogu više. Prešla sam u drugi klub i nastavila ozbiljnije da se bavim tekvondom.“

Tekvondo Taekwondo klub Galeb, Beograd, Srbija 14.5.2021. Maj 14. 2021. foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Četiri godine kasnije sitgla je u „Galeb“ i to je na neki način predstavljalo krunu karijere.

„Došla sam zrela u klub, te 2015. imala sam 27 godina i već sam bila formirana kao takmičar. Ali, to jeste bila velika promena, jer je u Galebu usledio mnogo ozbiljniji rad, više treninga i takmičenja, sve je bolje organizovano. Osetila sam da ovde pripadam i da je to pravi put za mene.“

Kod Dragana Jovića, koji već godinama stvara tekvodno šampione, nema opuštanja. Trenira se dva puta dnevno, a samo je dan ili eventualno dan i po pauze tokom nedelje. Aleksandra, međutim, pronalazi slobodnog vremena da se posveti još jednoj ljubavi.

„Tip sam osobe koja mnogo postiže van treninga. Ne znam da li to može svako, jer je mnogo naporno. Bavim se grafičkim dizajnom i bukvalno radim između treninga, koliko stignem toliko posla prihvatam, ali teško je i dolazim u situacije da budem premorena. Tekvondo mi je primarni poziv i zato mi je grafički dizajn za sad kao neki posao koji želim postepeno da razvijam, pa da se jednog dana, kad završim karijeru, bavim time“.

I tako je Aleksandra spojila borilački sport koji zahteva da imate vatru u sebi i statički posao grafičkog dizajnera, smirenog, mirne ruke…

„Ne znam ni sama kako sam to uspela. Želela sam da radim nešto u vezi sa crtanjem. Zapravo, završila sam novinarstvo, ali time ne želim da se bavim. Spontano sam radila neke kurseve u vezi s grafičkim dizajnom, pa su počeli ljudi da se javljaju da uradim logo, pa nešto drugo… Svidelo mi se, kreativno je, a i radim po par sati pa napravim pauzu. Radim od kuće i sebi pravim raspored koji mi odgovora. Teško mi je da samo treninam i bolje se osećam kad imam neke dodatne aktivnosti. Osnovala neku mini-firmu, ali volela bih da to sve podignem na viši nivo, da imam svoj studio, za crtanje, za print…“

Milica Mandić: O Tokiju, medalji, planovima i još mnogo čemu

Zaintrigirala nas je priča o novinarstvu i zašto taj poziv više nije u njenim planovima.

„To je bila moja prva želja, ali nisam se pronašla u tome. Taj posao ne možeš da radiš kao „frilenser“, već moraš da se posvetiš sve vreme, a ja ne bih mogla. I nekao se nisam pronašla, valjda zbog žute štampe koja je sad popularna, a ja sam novinarstvo upisala jer volim književnost i volim de pišem.“

Nismo odoleli a da Aleksandri ne ponudimo mesto na našem portalu čim završi karijeru. Neće biti tabloidnih tema, niti smo žuta štampa, već samo promocija ženskog sporta.

„Nikad se ne zna, možda dođem. Nisam nikad zažalila što sam upisala novinarstvo.“

Od tekvonda, kaže Aleksandra, može lepo da se živi, ako si dobar. Zapravo, kao u svim ostalim profesijama, koliko se daješ toliko ti se vraća.

„Može da se živi od tekvonda, kad napraviš neki veći rezutat, ali ništa nije tako sigurno. Kod nas u državi su bolji uslovi za one koji uzmu medalju, nego što je slučaj u mnogim zemljama. Međutim, dok se dođe od medalje ide malo teže. Sve u svemu, kakvi su ti rezultati, toliko češ dobiti. Mi imamo sreću da nas klub podrava i pomaže nam.“

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Borilački sportovi