Pratite nas

Odbojka

Aleksandra Crnčević: Odbojka je posao, a crtanje je moja ljubav

Aleksandra Crnčević: Odbojka je posao, a crtanje je moja ljubav
Aleksandra Crnčević

Posle skoro dve decenije profesionalne karijere, pregršt trofeja i medalja osvajanih širom sveta od Srbije, preko Rusije do Kine i Japana, odbojka je i dalje motiviše da trenira i da se takmiči. Kad dođe vreme opuštanja i odmora, Aleksandra Crnčević uzme u ruke olovku i crta, a u poslednje vreme sve više vremena provodi za lap-topom kako bi se bavila 3D modelingom.

Posle 13 godina vratila se u januaru ove godine u Srbiju, obukla dres Partizana i bila adut crno-belih u borbi za titulu. Ipak, zaustavljene su u polufinalu.

“Mi sportisti se uvek zadovoljavamo jedino ostvarivanjem najviših ciljeva, konkretno osvajanjem titule. Nama je to na kraju izmaklo tako da bih slagala kada bih rekla da sam zadovoljna. Moja sezona u dresu Partizana kratko je trajala, ali bila su to svakako dva vrlo dinamična meseca. Bilo je lepo ostati kod kuće posle mnogo godina. Falili su navijači, podrška “grobara”. Žao mi je što nisam uspela da osetim tu atmosferu”, priča Aleksandra za SportFem.

Da li ćeš narednu sezonu dočekati u crno-belom dresu ili si već dobila ponude da karijeru nastaviš u nekom drugom klubu?

“Imam nekoliko ponuda i u narednom periodu bi trebalo da donesem konačnu odluku.”

Igrala si u mnogim zemljama sveta. Gde ti je bilo najlepše?

“Kao najinteresantnija životna iskustva izdvojila bih Aziju, Japan i Kinu! Te dve kulture su nama toliko daleke, a životna iskustva koja sam tamo stekla su od neprocenjive vrednosti. Mnogo ličnih granica sam pomerila igrajući upravo tamo. A Grčku i Peruđu u Italiji izdvojila bih po lepoti i načinu života koji je apsolutno hedonistički. Njihove kulture su vrlo slične našoj.”

Na tvom Instagramu se može videti da si osim za sport, veoma talentovana i za crtanje… Otkud ta zainteresovanost?

“Oduvek sam bila umetnička duša, ali sam to godinama potiskivala zbog sporta. Nedostatak slobodnog vremena i posvećenosti koju je profesionalni sport zahtevao još od malih nogu učinio je svoje. I uvek sam govorila da jednog dana, kada završim karijeru, želim da radim i probam nešto sasvim drugačije, nešto što nema dodirnih tačaka sa sportom.”

Može se videti i da često kompjuterski dizajniraš, o čemu se tačno radi?

“Dizajn enterijera je bio moja želja od malih nogu! Tehničko crtanje mi je bilo interesantno u školi , kao i arhitektura, fotografija i crtanje. Oduvek sam obožavala da crtam! To je jedna od retkih stvari koja me zaista opušta.  Pravim idejna rešenja za opremanje enterijera nekog objekta. Sastoji se iz izrade 2D i 3D rendera, odnosno slika idejnih resenja, na osnovu kojih se dalje opremaju enteriji efikasno i lako”.

Kada si počela time da se baviš?

“Kada je počela pandemija korona virusa bila sam u Italiji i tako sam bila u karantinu. Tada sam donela bitne odluke da poradim i na drugim sferama interesovanja i da konačno upišem dugo željenu Akademiju za dizajn enterijera. I tako je sve počelo.  Kada sam krenula na akademiju upisala sam i privatno časove crtanja u školi skulpture“.

Hoćeš li se baviti dizajniranjem enterijera kada okončaš karijeru?

“Iz ove perspektive ne bih mogla da vam kažem da li je upravo to ono čime ću se baviti nakon sportske karijere, ali je ovo svakako nešto u čemu uživam i što volim. A ja verujem da je upravo to suština uspešnog i srećnog života – baviti se onim što voliš. Bacila sam se na istraživanje i spoznaju svojih sfera interesovanja. Dug je put ispred mene i iskreno, radujem mu se”.

Ponekad se pohvališ i kulinarskim veštinama. Koji specijalite najlepše spremaš?

“Volim da kuvam i nije mi teško. Pristupam kuvanju kroz igru. Zbog samog načina života koji vodim od malih nogu često se hranim po restoranima. Kada na to dodam raznorazne kulture koje su me oblikovale, činjenicu da sam gurman i pridodan talenat koji sam nasledila od majke, ispadoh dobar kuvar. A ja se u stvari samo igram. Posmatram po restoranima, pamtim zanimljive kombinacije i istražujem što mi je veom interesantno. Baš volim da spremim nešto posebno i drugačije i donesem nešto novo kući i prezentujem porodici ili prijateljima. Nemam omiljeni specijalitet, funkcionišem po principu trenutne inspiracije i samog osećaja šta mi se baš tada jede, odnosno sprema.”

Ako je suditi po tvojim objavama na društvenim mrežama, voliš i boks. Ili je to samo način opuštanja i oslobađanja stresa?

“Za oslobadjanje stresa mi ubedljivo najviše prija trčanje u čumi sa slučalicama u učima. Boks izbegavam, smatram da je preagresivan za žene, a žene ipak treba da budu suptilne i umerene“, poručuje Aleksandra Crnčević.

Klikni i komentariši

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Reklama

Ovo morate videti

Više u Odbojka