Eksplozija talenata na srpskom atletskom nebu. Kada Ivana Španović posle Olimpijskih igara u Parizu ode u najavljenu penziju, imaće ko da pronosi slavu Srbije i posle nje. Tu su pre svih Angelina Topić u skoku udalj i Adriana Vilagoš u bacanju koplja.
Adriana Vilagoš je 2022. godine proglašena za svetsku zvezdu u usponu. Briljirala je i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji. Od nje se tek očekuju rezultati zbog kojih će zastajati dah ljubiteljima atletike širom sveta. A, ambicija joj ne manjka.
„Rušenje svetskog juniorskog rekorda mi je glavni cilj za ovu sezonu. Zvanični Evropski rekord držim hicem sa Svetskog juniorskog prvenstva iz Kolumbije – 63,52 metra, a zvanični svetski rekord drži kubanka Julemnis Aguilar iz 2015. godine sa 63,86. Namerno sam govorila oba puta reč „zvanični“, jer je Grkinja Elina Cengko bacila najduži hitac svih vremena u ovoj uzrasnoj kategoriji – 63,96, ali njen rezultat nije priznat kao rekord jer nije bila na doping kontroli posle bacanja“, objasnila je Adriana.
Iako još nije izborila olimpijsku vizu, to ne bi trebalo da bude problem za Vilagoš. Norma je 64 metra, a ona to svakako ima u rukama.
„Pripremam se za Olimpijske igre u Parizu, da tamo budem u najboljoj formi i da pokažem šta znam. Želja mi je da tamo bacim koplje 70 metara“.
Supertalenat Adriane Vilagoš je otkriven potpuno slučajno. Nikada u životu pre toga nije bacila koplje, već je trenirala rukomet.
„Od prvog razreda osnovne škole trenirala sam rukomet i zahvaljujući jakim šutevima profesor fizičkog me je prijavio na Okružno takmičenje iz atletike u disciplini bacanje vorteksa. Na zagrevanju pre takmičenja prvi put sam videla ovu spravu, ali sam pobedila i plasirala sam se na školsku olimpijadu Vojvodine, gde sam takođe bila prva. Do sledećeg školskog takmičenja nisam bacala više vorteks, ali nakon što sam ponovo bila ubedljivo prva u Vojvodini, dobili smo ponudu od senćanskog atletskog kluba da bacam vorteks za njih na klupskim takmičenjima. Prihvatila sam, ali sam na vorteks i dalje gledala kao na zabavu i sporednu disciplinu pored rukometa“.
U obe discipline Adriana je bila sjajna, ali je došao trenutak kada je morala da se opredeli.
„U bacanju vorteksa sam bila jako uspešna, ali se vorteks baca samo do 14. godine, pa sam bila prinuđena da biram da li ću ostaviti atletiku i posvetiti se rukometu ili probati da naučim tehniku bacanja koplja. Kako je vreme prolazilo, za godinu dana popravila sam svoj najbolji rezultat u bacanju 400g koplja za 20 metara i već na kraju godine imala sam najbolji rezultat na svetu za devojčice od 13 godina, što mi je dalo znak da sam na dobrom putu i ostala sam u atletici. Do 2020. godine sam još uvek igrala rukomet, a sada samo povremeno na treninzima“.
Srpska atletičarka iz Malog Iđoša i dalje sa nevericom prati koliko vlada interesovanje, pogotovo u njenom mestu, za rezultate koje ostvaruje.
„Kad sam bila mala nisam ni sanjala da ću biti tako uspešna u nekom sportu, a posebno ne da ljudi iz mog sela neće spavati čekajući moj rezultat“, kaže Adriana.
